Prvi rezultati misije Proba-3: Iznenađujuće brz solarni vetar

Od jula 2025. godine, par satelita Proba-3 je već napravio 57 veštačkih pomračenja Sunca. Dosad je misija sakupila više od 250 sati video snimaka Sunčeve atmosfere, korone, u visokoj rezoluciji. To je vreme osmatranja kao otprilike 5.000 kampanja potpunog pomračenja Sunca na Zemlji.

Međutim, nauka je još uzbudljivija. Prvi put možemo pažljivo pratiti kako se materijal sa Sunca kreće kroz unutrašnju koronu, gde nastaje svemirska klima. Prvi rezultati pokazuju da se strukture solarnog vetra u unutrašnjoj koroni mogu kretati tri do četiri puta brže nego što su naučnici mislili.

Preporučujemo

Pre misije Proba-3, potpuno pomračenje Sunca viđeno sa Zemlje bilo je najbolji način da se vidi Sunčeva unutrašnja korona. Kad Mesec blokira Sunčevu direktnu svetlost, fotografi mogu zabeležiti lepe detalje u atmosferi oko Sunca. Međutim, potpuna pomračenja Sunca događaju se u proseku samo jednom svakih 18 meseci, a totalnost pomračenja traje najviše nekoliko minuta.

Proba-3 stvara veštačka potpuna pomračenja Sunca tako što se dve svemirske letelice kreću u izuzetno preciznoj formaciji. Tokom otprilike pet sati po ciklusu, svemirski brod Occulter funkcioniše kao veštački Mesec i blokira Sunčevu direktnu svetlost tako da druga svemirska letelica, Coronagraph, može da vidi Sunčevu koronu.

Koronografski instrument može da vidi do 70.000 km od Sunčeve površine, što je desetina poluprečnika Sunca. Nijedan drugi koronograf u svemiru ne može da posmatra svetlosno raspršivanje čestica u Sunčevoj koroni tako blizu Sunca.

Instrument pravi jednu ili dve slike u minuti i one se kombinuju u video snimke koji otkrivaju kretanje koje ranije nije viđeno u teško osmotrivoj unutrašnjoj koroni. „Ova složena kretanja dosad nisu viđena na optičkim talasnim dužinama tako nisko u Sunčevoj unutrašnjoj koroni“, kažu naučnici iz Evropske svemirske agencije.

„Spori“ solarni vetar viđen kako ubrzava blizu Sunca

Osim svetlosti, Sunce emituje struju čestica koja se naziva solarni vetar. „Možemo pratiti kako solarni vetar ubrzava blizu Sunca i već smo videli brzine i ubrzanja koja su nas iznenadila“, kažu naučnici.

Poput vetra na Zemlji, solarni vetar može biti brz ili spor, ravnomeran ili neujednačen. Brzi solarni vetar obično struji ravnomernim tokom iz magnetnih struktura zvanih koronalne rupe. Nasuprot tome, spori solarni vetar je promenljiv, što otežava razumevanje kako funkcioniše.

Naučnici misle da spori solarni vetar stvara promena u načinu na koji se linije Sunčevog magnetnog polja povezuju, spajaju i ponovo razdvajaju. Ovaj proces izbacuje mehure plazme (gasa sa električnim nabojem) u velike, sjajne zrake u koroni.

„U unutrašnjoj koroni, oblasti veoma teškoj za osmatranje, videli smo nalete sporog solarnog vetra tri do četiri puta brže nego što je očekivano“, kažu naučnici.

Ranije su naučnici otkrili da bi spori solarni vetar blizu Sunčeve površine trebalo da ima brzine oko 100 km/s. Umesto toga, viđeni su neki mehuri plazme sa brzinom od 250–500 km/s.

Sve u svemu, širok spektar brzina, ubrzanja i pravaca kretanja pokazuje zašto je spori solarni vetar teško razumeti. Spori solarni vetar je prirodno neujednačen, uključuje mnogo malih struktura u Sunčevom magnetnom polju.

„Ovaj prvi skup podataka je samo početak mnogo dužeg putovanja ka punom razumevanju šta se dešava. Sad teorijski stručnjaci treba da uporede ovo sa modelima magnetnog polja i ubrzanja plazme u Sunčevoj koroni“, kažu istraživači.

Većina podataka koje je Proba-3 sakupila tek treba da bude analizirana. Naučnici su pozvani da upotrebe podatke koronografa kako bi istražili funkcionisanje Sunčeve korone i svemirske klime.

Ključna pitanja su: Šta ubrzava solarni vetar? Kako Sunce izbacuje materijal u koronalnim eksplozijama? I zašto je solarna korona toliko vrelija od samog Sunca?

Proba-3

Proba-3 je prva misija Evropske svemirske agencije (ESA) koja kreira pomračenja Sunca. Misija se sastoji od dva satelita – Coronagraph i Occulter - lansirana u decembru 2024.

Misija je dosad obavila više od 60 veoma preciznih orbita u formaciji. Od toga je 57 letova bilo posvećeno stvaranju veštačkih pomračenja, što omogućava Coronagraphu da posmatra vrlo dinamičan unutrašnji region Sunčeve korone. Dajući naučnicima sate naučnih podataka po veštačkom pomračenju, Proba-3 je ostvarila veliki podvig u solarnom i heliofizičkom istraživanju u svemiru.

Pored koronografa ASPIICS, Proba-3 nosi još dva instrumenta. Radiometar DARA kontinuirano meri izlaz energije Sunca sa izvanrednom preciznošću. Njegov glavni cilj je da istraži koliko se izlaz Sunčeve energije menja tokom vremena.

Elektronski spektrometar 3DEES meri broj, pravac porekla i energije elektrona u Van Alenovim pojasima zračenja. Ovi podaci mogu otkriti ponašanje Zemljinih pojasa zračenja u normalnim uslovima i kako su pogođeni solarnim vetrom i koronalnim eksplozijama.

(Telegraf Nauka/ESA)