Prastari rečni sistemi otkrivaju da je Mars bio vlažniji nego što smo mislili

Otkriće više od 15.000 kilometara prastarih rečnih korita na Marsu sugeriše da je Crvena planeta možda jednom bila mnogo vlažnija nego što se ranije mislilo.

Istraživači su posmatrali fluvijalne krivudave grebene, poznate i kao izvrnuti kanali, širom Nojeve zemlje – regiona na južnim visijama Marsa. Smatra se da su formirani kad je sediment koji su reke nanele otvrdnuo i kasnije bio istaknut tokom erozije okolnog materijala.

Preporučujemo

Slični grebeni su otkriveni širom raznih terena na Marsu. Njihovo prisustvo sugeriše da je tekuća voda nekad bila uveliko prisutna u ovom regionu Marsa i da su padavine najverovatnije bile izvor te vode.

Nalazi novog istraživanja sa Otvorenog univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje je finansirala Svemirska agencija UK, ukazuju da je površinska voda možda bila stabilna u regionu Nojeve zemlje tokom nojevsko-hesperijske tranzicije, perioda geološke i klimatske promene pre oko 3,7 milijardi godina.

Nojeva zemlja nije izučavana opsežno kao drugi regioni Marsa, delom zbog toga što ima malo dolinskih mreža, koje granaju erozivne crte tradicionalno korišćene za izvođenje zaključaka o kiši i oticanju.

Studija se umesto toga fokusira na fluvijalne krivudave grebene kao alternativni oblik dokaza za prastaru površinsku vodu. Istraživanje Marsa, naročito neke slabo istražene oblasti poput Nojeve zemlje, vrlo je uzbudljivo jer je u pitanju sredina koja je uveliko nepromenjena milijardama godina. To je vremenska kapsula koja beleži fundamentalne geološke procese na način nemoguć ovde na Zemlji, kažu autori.

Korišćeni su podaci od tri orbitalna instrumenta: CTX, MOLA i HiRISE. Te baze podataka omogućile su mapiranje lokacija, dužina i morfologija grebenskih sistema širom velike oblasti.

Mnoge od osobina pojavljuju se kao izolovani grebenski segmenti, dok druge formiraju sisteme koji se protežu stotinama kilometara i izdižu desetinama metara iznad okolnog terena.

Široka distribucija i oblik ovih grebena sugerišu da su se verovatno formirali tokom geološki značajnog perioda u relativno stabilnim površinskim uslovima.

Prostorna distribucija i obim odlika ukazuju da su izvor vode bile padavine.

„Naš rad je novi deo dokaza koji sugerišu da je Mars nekad bio mnogo složenija i aktivnija planeta nego sada“, kažu istraživači.

Činjenica da grebeni formiraju široke međusobno povezane sisteme ukazuje da su vodeni uslovi bili relativno dugotrajni, što znači da je Nojeva zemlja doživljavala tople i vlažne uslove tokom geološki relevantnog perioda.

Ovi nalazi dovode u pitanje postojeće teorije da je Mars bio generalno hladan i suv, sa nekoliko dolina formiranih topljenjem ledenih ploča u sporadičnim, kratkim periodima otopljavanja.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)