Nove slike Marsa otkrivaju davno ledeno doba na Crvenoj planeti

Zaleđeni glacijalni ožiljci širom Marsa otkrivaju drastične klimatske cikluse koji su nekad oblikovali planetu.

Coloe Fossae je teren na Marsu oblikovan drevnim ledenim dobima, sa dubokim dolinama, kraterima i zaleđenim tokovima krhotina iz vremena kad se klima planete drastično menjala.

Preporučujemo

Idući na sever od ekvatorijalne oblasti Marsa, nailazimo na taj teren sa nizom dugih, plitkih žlebova u okviru pejzaža dubokih dolina, raštrkanih kratera nastalih udarom svemirskih tela i površinskih tekstura koje ukazuju na davno ledeno doba.

Ledena doba nisu specifična za Zemlju. Naša planeta je doživela nekoliko tokom poslednjih 2,5 milijardi godina. Vrhunac najnovijeg bio je pre oko 20.000 godina, kada je prosečna globalna temperatura Zemlje pala na otprilike 7–10 stepeni Celzijusovih (do 8 stepeni hladnije nego danas).

Ova drevna zahlađenja nisu povezana sa savremenim zagrevanjem koje uzrokuje čovek. Umesto toga, ona su rezultat sporih, prirodnih promena u orbiti planete oko Sunca i promena u nagibu njene ose rotacije. Tokom ledenog doba, glečeri i ledene ploče se šire, a varijacije u temperaturi uzrokuju ponavljajuće napredovanje i povlačenje ovih ledenih masa.

Druge planete takođe imaju sopstvene cikluse velikog zahlađenja. Jasni dokazi postoje na Marsu i najnovije slike dobijene putem stereo-kamere visoke rezolucije iz misije Mars Ekspres pokazuju koliko snažno su ti prošli klimati oblikovali marsovski teren.

Na slikama se vidi nekoliko dugih, skoro paralelnih crta koje se pružaju dijagonalno. To su strukture poznate kao Coloe Fossae, nastale kad su blokovi površinskog materijala padali naniže. Ta oblast sadrži i brojne kraterе nastale udarima kosmičkih tela. Veoma se razlikuju po obliku i starosti: neki su jasno izraženi, neki erodirani, neki se preklapaju, dok su drugi delimično zatrpani. Na dnu mnogih dolina i kratera, vijugavi urezani obrasci pokazuju gde se ledeni materijal kretao tokom ranijeg marsovskog ledenog doba.

Ove karakteristične crte daju uvid u nekadašnju klimu Marsa. U dolinama se radi o linearnim, a u kraterima o koncentričnim strukturama. Formirane su kad su se preko površine sporo kretale mešavine leda i krhotina, slično glečerima na Zemlji, i na kraju bile prekrivene debljim slojem stenovitog materijala.

Ova oblast se nalazi na severnoj geografskoj širini od 39 stepeni, daleko od Marsovog severnog pola (na 90 stepeni). Stoga se postavlja važno pitanje: kako se toliko leda našlo ovde?

Objašnjenje je u ponovljenom napredovanju i povlačenju glečera tokom nekog prethodnog ledenog doba. Iako je današnji Mars suv, njegova dugoročna klima se kretala između toplijih i hladnijih faza, sa ciklusima zamrzavanja i topljenja koje su uglavnom pokretale promene u nagibu planetarne ose.

Tokom hladnijih perioda, led se širio od polova do srednjih geografskih širina. Kad bi se temperatura ponovo povećala, led bi se povukao, ali bi ostavio jasne tragove. Linearne srukture u dolinama i koncentrične strukture u kraterima postoje širom čitave ove zone geografske širine, što sugeriše da je Mars nekad doživeo globalnu klimatsku promenu.

Ovo područje je možda bilo prekriveno ledom pre samo pola miliona godina, što označava kraj najskorijeg marsovskog ledenog doba.

(Telegraf Nauka/Science Daily)