Da li je rover na Marsu rešio misteriju nestalog karbonata na Crvenoj planeti?

Nova otkrića rovera Kjuriositi na Marsu mogla bi da reše misteriju toga šta se desilo sa atmosferom na Crvenoj planeti i kako se ona menjala tokom vremena.

Istraživači dugo veruju da je Mars nekad imao gustu atmosferu bogatu ugljen-dioksidom i vodu u tečnom stanju na površini. Taj ugljen-dioksid i voda trebalo bi da su reagovali sa marsovskim stenama da stvore minerale karbonata. Do sada roveri američke agencije NASA i spektroskopske analize iz orbite nisu otkrile količinu karbonata na površini planete koji bi, prema ovoj teoriji, morali da postoje.

Preporučujemo

U studiji objavljenoj u žurnalu Science podaci sa tri mesta na kojima je bušenja sproveo rover Kjuriositi otkrili su prisustvo siderita, mineral gvožđe karbonata, u sumporom bogatom stenovitom sloju planine Šarp u krateru Gejl, saopštila je NASA.

- Otkriće velike količine siderita u krateru Gejl predstavlja i iznenađenje i značajan korak napred u razumevanju geološke i atmosferske evolucije Mars – rekao je Bendžamin Tutolo, profesor Univerziteta u Kalgariju i glavni autor studije.

Kako bi proučavao hemijski i mineralni sastav Crvene planete rover Kjuriositi buši rupe duboke od 3 do 4 centimetra, a onda prikupljeni materijal ubaci u instrument CheMin koji ga analizira. Te podatke obrađuju i analiziraju naučnici u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu.

- Bušenje kroz slojevitu površinu Marsa je kao listanje istorijske knjige. Samo nekoliko centimetara dole daje dovoljno ideja o mineralima koji su se formirali blizu površine pre 3,5 milijardi godina – rekao je Tomas Bristou, naučnik u NASA i koautor studije.

Otkriće minerala karbonata u stenama ispod površine sugeriše da je karbonat prekriven drugim mineralima za infracrvene satelitske analize. Ako u drugim sumporom bogatim slojevima Marsa ima karbonata, količina uskladištenog ugljen-dioksida bila bi deo one koja je bila potrebna da drevna atmosfera stvori uslove da bude dovoljno toplo za postojanje vode u tečnom stanju. Ostatak je možda skriven u drugim naslagama koje su vremenom izgubljene, naglašava NASA.

Rover Kjuriositi lansiran je sa Zemlje 26. novembra 2011, a sleteo je na Mars 6. avgusta 2012. Prvobitna misija trebalo je da traje samo 2 godine, ali je zatim nastavljena i on ispituje Crvenu planetu više od 12 godina donoseći najneverovatnija otkrića i najneverovatnije slike „četvrtog kamena od Sunca“.

(Telegraf Nauka/NASA)