Naučnici utvrdili zašto je Mars crven: To je još jedan dokaz da je ova planeta imala uslove za život

Zbog svoje boje Mars se dugo naziva Crvenom planetom. Naučnici su konačno otkrili razlog zbog koga je ovaj svet ima tu specifičnu boju i srušili dosadašnje teorije o tome. Ali su i utvrdili da je upravo to još jedan dokaz da je na četvrtom kamenu od Sunca nekad bilo uslova za život.

Atmosfera na Marsu je previše tanka i hladna da bi na ovoj planeti postojala voda u tečnom stanju, što se smatra jednim od osnovnih uslova za život. Ipak, mnoge misije pronašle su dokaze da je na površini Masa bilo mnogo vode pre nekoliko milijardi godina, kada je klima bila mnogo blaža, javila je američka svemirska agencija NASA.

Preporučujemo

Novi dokaz za to iznet je u studiji objavljenoj u žurnalu Nature Communications, gde se tvrdi da je glavni razlog za boju crvenkaste prašine na Marsu vodom bogat mineral gvožđa ferihidrit. Marsovska prašina je mešavina različitih minerala, uključujući i okside gvožđa, a upravo jedan od tih oksida, ferihidrit, je razlog za boju planete.

Ovo otkriće nudi značajan dokaz da je Mars imao uslove za život u prošlosti jer se ferihidrit formira u prisustvu hladne vode, kao i na nižim temperaturama nego drugi do sad razmatrani minerali. To dovodi do pretpostavke da je Mars imao okruženje u kome je mogla da postoji voda u tečnom stanju pre nego što je pre nekoliko milijardi godina pretvoren u suvu pustinju.

- O pitanju zašto je Mars crven raspravlja se stotinama, ako ne i hiljadama godina. Nakon naših analiza mi smatramo da je ferihidrit svuda u prašini i verovatno u stenama. Nismo prvi koji su razmatrali ferihidrit kao razlog što je Mars crven, ali sada imamo bolje testove i podatke, kao i nove laboratorijske metode koje nam omogućuju da napravimo „marsovsku prašinu“ u laboratoriji – rekao je Adam Valantinas, postdoktorand na Univerzitetu Braun i jedan od glavnih autora studije koju je započeo još kao doktorand na Univerzitetu u Bernu.

- Ova otkrića nam ukazuju da su postojali uslovi za život na Marsu u prošlosti i naglašavaju značaj koordinisanih istraživanja NASA i međunarodnih partnera u ispitivanju Sunčevog sistema i svemira – rekao je Džeronimo Vilnev, direktor za strateška istraživanja solarnog sistema pri Svemirskom centru Godard u NASA i koautor studije.

Naučnici su istraživali podatke iz više misija sa Marsa, kombinujući podatke iz orbite i sa rovera.

- Ono što želimo da razumemo je klima na drevnom Marsu, ali i hemijski procesi u prošlosti i danas. Tu je i pitanje naseljivosti: Da li je ikad bilo života? Da bismo to shvatili, moramo prvo da razumemo uslove koji postojali na planeti u vreme formiranja minerala. Ono što sada znamo iz ove studije je da dokazi ukazuju na to da se formirao ferihidrit, a da bi se to desilo morao je da postoji kiseonik u vazduhu ili iz drugih izvora i voda koja bi reagovala sa gvožđem. To su uslovi veoma različiti od današnjeg suvog i hladnog okruženja. Kako su marsovski vetrovi razneli ovu prašinu svuda, to je stvorilo čuveni crvenkasti izgled – rekao je Valantinas.

Da li je ova teorija tačna biće poznato kada prvi uzorci sa Marsa stignu na Zemlju, dodaje se na sajtu NASA.

(Telegraf Nauka/NASA)