Magnetni vrtlozi možda stvaraju guste koncentracije ugljovodonične magle na polovima Jupitera

Dok je velika crvena tačka konstantna odlika Jupitera vekovima, astronomi sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju otkrili su jednako velike na severnom i južnom polu planete, koje se pojavljuju i nestaju naizgled nasumice.

Ovali veliki kao Zemlja, koji su vidljivi samo na ultraljubičastim talasnim dužinama, smešteni su u slojeve stratosferske magle iznad polova Jupitera. Tamni ovali, kad su viđeni, gotovo uvek se nalaze malo ispod sjajnih auroralnih zona na polovima, koje su slične severnih i južnim polarnim svetlostima Zemlje.

Preporučujemo

Te tačke apsorbuju više ultraljubičastog (UV) nego okolina, zbog čega izgledaju tamno na slikama svemirskog teleskopa „Habl“. Na godišnjim slikama koje je „Habl“ snimio između 2015. i 2022, tamni UV oval pojavljuje se 75% vremena na južnom polu, dok se tamni ovali pojavljuju na samo jednoj od osam slika severnog pola.

Tamni UV ovali ukazuju na neobične procese u Jupiterovom snažnom magnetnom polju koji se šire na polove i duboko u atmosferu, mnogo dublje nego magnetni procesi koji stvaraju aurore na Zemlji.

Te ovale je prvi put detektovao „Habl“ krajem 1990-ih na severnom i južnom polu, a kasnije „Kasini“ na severnom polu kad je proleteo pored Jupitera 2000, ali nisu privukli mnogo pažnje.

Međutim, prilikom sistematičnog proučavanja novijih slika dobijenih pomoću „Habla“, otkriveno je da se radi o uobičajenoj odlici na južnom polu – izbrojano je osam južnih UV tamnih ovala između 1994. i 2022. Na svih 25 „Hablovih“ globalnih mapa koje prikazuju severni pol Jupitera pronađena su samo dva severna UV tamna ovala.

Većina „Hablovih“ slika je napravljena u okviru projekta OPAL. Astronomi izvode godišnje opservacije Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna u cilju razumevanja atmosferske dinamike i evolucije tokom vremena.

Istraživači su želeli da saznaju šta proizvodi ove oblasti guste magle. Teoretisali su da je tamni oval verovatno uskomešan odozgo putem vrtloga koji nastaje kad dođe do trenja linija magnetnog polja na dve veoma udaljene lokacije – u jonosferi, gde je ranije detektovana vrtnja pomoću teleskopa na Zemlji, i u sloju vrele, jonizovane plazme oko planete, od vulkanskog meseca Io.

Vrtlog je najbrži u jonosferi i gubi snagu dok stiže do svakog dubljeg sloja. Poput tornada koji se spusti na prašnjavo tlo, najdublji domet vrtloga uskomeša maglovitu atmosferu i stvara guste zone. Nije jasno da li to komešanje izvlači više magle odozdo ili proizvodi dodatnu maglu.

Na osnovu opservacija, istraživači misle da se ovali formiraju tokom otprilike mesec dana i dezintegrišu za nekoliko nedelja.

Magla u tamnim ovalima je 50 puta gušća od tipične koncentracije, što znači da se verovatno formira zbog dinamike vrtloga, a ne zbog hemijskih reakcija izazvanih visokoenergetskim česticama iz gornje atmosfere. Opservacije su pokazale da vreme i mesto tih energetskih čestica ne koreliraju sa pojavom tamnih ovala, kažu istraživači.

Nalazi predstavljaju ono za šta je projekat OPAL predviđen – otkrivanje kako se atmosferska dinamika džinovskih planeta solarnog sistema razlikuje od onoga što znamo na Zemlji.

Izučavanje veza između različitih atmosferskih slojeva je vrlo važno za sve planete, kako za neku egzoplanetu, tako i za Jupiter ili Zemlju. Vidimo dokaze procesa koji povezuje sve u čitavom sistemu Jupitera, od interne dinamo-mašine do satelita i njihovih oblaka plazme, jonosfere i stratosfernih magli. To nam pomaže da razumemo planetu kao celinu, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)