Svemirska letelica upalila 4 instrumenta i rešila zagonetku Sunčevih baklji: Ključ svega je magnetna lavina

Kao što snežne lavine na planinama počinju kretanjem male količine snega, svemirska letelica Solar Orbiter (Sunčev orbiter) Evropske svemirske agencije (ESA) otkrila je da Sunčeve baklje pokreću inicijalno slabi poremećaji koji brzo postaju siloviti. Ovaj ekstremno brz proces dovodi do pljuska grudvica plazme koje padaju čak i nakon što se baklja stiša, saopštila je Evropska svemirska agencija.

Ovo otkriće omogućio je jedan od najdetaljnijih prikaza velike Sunčeve baklje koji je Solar Orbiter zabeležio tokom bliskog prolaska nama najbližoj zvezdi 30. septembra 2024. godine, a opisano je u radu objavljenom u žurnalu Astronomy & Astrophysics.

Preporučujemo

Sunčeve baklje su moćne eksplozije na Suncu. Nastaju kada se energija uskladištena u upletenim magnetnim poljima iznenada oslobodi kroz proces poznat kao „rekonekcija“. Za samo nekoliko minuta, ukrštene linije magnetnog polja suprotnih smerova pucaju i ponovo se povezuju. Novostvorene linije polja mogu brzo zagrejati i ubrzati plazmu od milion stepeni, pa čak i visokoenergetske čestice, dalje od mesta rekonekcije, potencijalno stvarajući Sunčevu baklju.

Najmoćnije baklje mogu pokrenuti lanac reakcija koje dovode do geomagnetnih oluja na Zemlji, što može izazvati prekide radio-veza, zbog čega je veoma važno pratiti ih i razumeti.

Međutim, precizni detalji o tome kako se tačno ova ogromna količina energije oslobađa tako brzo ostali su slabo razjašnjeni. Ovaj set novih zapažanja Solar Orbitera bez presedana - dobijen je pomoću 4 instrumenta misije koji su radili dopunjujući se kako bi pružili najpotpuniju sliku Sunčeve baklje ikada napravljenu – konačno nudi jasan odgovor.

Snimci visoke rezolucije sa instrumenta EUI (Extreme Ultraviolet Imager) zumirali su strukture veličine od samo nekoliko stotina kilometara u spoljašnjoj atmosferi Sunca (koroni), beležeći promene svake dve sekunde. Tri druga instrumenta – SPICE, STIX i PHI – analizirala su različite dubine i temperaturne režime, od korone pa sve do vidljive površine Sunca, odnosno fotosfere. Što je najvažnije, ova zapažanja su omogućila naučnicima da prate razvoj događaja koji su doveli do baklje tokom perioda od oko 40 minuta.

- Imali smo zaista veliku sreću što smo mogli da svedočimo prethodnim događajima ove velike baklje u tako prelepim detaljima. Tako detaljna zapažanja baklje nisu uvek moguća zbog ograničenih perioda za posmatranje i zato što ovakvi podaci zauzimaju mnogo memorije na računaru letelice. Zaista smo bili na pravom mestu u pravo vreme da uhvatimo fine detalje ove baklje – rekao je Pradip Čita sa Instituta za istraživanje Sunčevog sistema Maks Plank i glavni autor studije.

Naučnici su ranije predložili jednostavan model lavine kako bi objasnili kolektivno ponašanje stotina hiljada baklji na Suncu i drugim zvezdama, ali nije bilo jasno da li se jedna velika baklja može opisati kao lavina. Ovaj rezultat pokazuje upravo to – baklja nije nužno jedna koherentna erupcija, već može biti kaskada rekonekcijskih događaja koji uzajamno deluju.

Po prvi put, zahvaljujući istovremenim merenjima instrumenata SPICE i STIX, Pradipov tim je uspeo da u ekstremno visokoj rezoluciji istraži kako brza serija rekonekcijskih događaja deponuje energiju u najudaljenijem delu Sunčeve atmosfere.

- Ovo je jedan od najuzbudljivijih rezultata misije Solar Orbiter do sada. Opažanja Solar Orbitera razotkrivaju centralni pogon baklje i naglašavaju ključnu ulogu mehanizma oslobađanja magnetne energije nalik lavini. Interesantno pitanje je da li se ovaj mehanizam dešava u svim bakljama, kao i na drugim zvezdama – rekao je Miho Žanvije, jedan od naučnih saradnika na projektu Solar Orbiter u ESA.

(Telegraf Nauka/ESA)