Posmatrajte smrtonosnu Veneru da biste pronašli život u univerzumu, tvrde naučnici

Uprkos temperaturama površine dovoljno vrelim da istope olovo, vulkanima koji izbacuju lavu i naduvenim oblacima sumporne kiseline, nenastanjiva Venera nudi vitalne lekcije o potencijalu za život na drugim planetama.

„Često pretpostavljamo da je Zemlja model pogodnosti za život, ali ako je posmatrate izolovano – ne znamo gde su granice i ograničenja“, kaže Stiven Kejn sa Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu. „Venera nam to omogućava“.

Nova studija sabira veliki broj poznatih informacija o Zemlji i Veneri. Takođe opisuje Veneru kao uporište za bolje razumevanje uslova koji onemogućavaju život oko drugih zvezda, piše Phys.org.

Preporučujemo

Iako ima atmosferu nalik ekspres-loncu koja bi u trenutku smoždila čoveka, Zemlja i Venera dele neke sličnosti. Imaju otprilike istu masu i isti poluprečnik. S obzirom na blizinu toj planeti, prirodno je da se pitamo zašto je Zemlja toliko drugačija.

Mnogi naučnici smatraju da je insolacioni fluks, količina energije koju Venera dobija od Sunca, izazvao nekontrolisan efekat staklene bašte koji je upropastio planetu.

Venera dobija skoro duplo više solarne energije nego Zemlja. Mnogi misle da je zbog toga drugačija. Međutim, Venera nema mesec, koji Zemlji daje fenomene kao što su okeanske plime i oseke i utiče na količinu vode, kaže Kejn.

Osim nekih poznatih razlika, naučnici ne znaju veličinu njenog jezgra, kako je stigla do sadašnje, relativno spore rotacije, kako se njeno magnetno polje menjalo tokom vremena ili nešto o hemiji donje atmosfere.

„Venera nema magnetno polje koje se može detektovati. To je možda povezano sa veličinom jezgra. Veličina jezgra nam takođe govori kako planeta hladi sebe. Zemlja ima omotač jezgra koji cirkuliše njegovu vrelinu. Ne znamo šta se dešava unutar Venere“, kaže Kejn.

Unutrašnjost terestričke planete takođe utiče na njenu atmosferu. To je slučaj sa Zemljom, gde je naša atmosfera uveliko rezultat vulkanskog oslobađanja gasova.

NASA planira misije na Veneru za kraj ove decenije. Misija DAVINCI će ispitivati atmosferu punu kiseline radi merenja plemenitih gasova i drugih hemijskih elemenata. Merenja će biti obavljena od vrha do dna atmosfere, što će pomoći u izgradnji novih klimatskih modela i predviđanju takvih atmosfera na drugi mestima, uključujući Zemlju, dok povećavamo količinu ugljen-dioksida.

Misija VERITAS, koju vodi Laboratorija za mlazni pogon, neće sleteti na površinu, ali će omogućiti naučnicima da naprave detaljne 3D rekonstrukcije terena, otkrivajući postojanje aktivne tektonike ploča ili vulkana. Mape Venere su trenutno nepotpune. Vrlo je različito znati koliko je površina aktivna i koliko se promenila tokom vremena. Potrebne su nam obe vrste informacija, kaže Kejn.

Jedan od razloga za ove misije jeste sposobnost, sa boljim podacima, da iskoristimo Veneru radi potvrđivanja zaključaka o životu na udaljenim planetama. Nikada nećemo imati podatke sa lica mesta za neku egzoplanetu. Zato moramo razumeti planete velike kao Zemlja koje možemo da posetimo, a Venera nam pruža tu šansu.

Drugi razlog za istraživanje Venere je to što ona daje uvid u mogući izgled Zemljine budućnosti.

„Moramo da čuvamo budućnost naše planete. Iz proučavanja procesa koji su napravili današnju Veneru, naročito ako je Venera imala blažu prošlost koja je sad uništena, treba da izvučemo pouke. Može se desiti i nama. Pitanje je kako i kad“, kaže Kejn.

(Telegraf Nauka/Phys.org)