Mesec se smanjuje!
Promene su male, ali izazivaju potrese i mogu biti opasne za buduće lunarne misije, upozorili su naučnici
Mesec se smanjuje i to može biti opasno za buduće lunarne misije, pokazala je nova studija istraživača sa Univerziteta u Merilendu. Obim Zemljinog pratioca smanjio se oko 50 metara poslednjih nekoliko stotina miliona godina.
To smanjivanje je toliko malo da ne može imati nikakav uticaj na nas na Zemlji, rekao je Nikolas Šmer, koautor istraživanja i profesor geologije Univerziteta u Merilendu, za USA Today.
- Na sreću, dok se smanjuje, masa Meseca se ne menja, pa neće da utiče na cikluse plime i oseke na bilo koji način. Takođe, prečnik promene je toliko mali i postepen da neće imati značajan uticaj na izgled mesečevih mena – rekao je on.
Ipak, ono što brine naučnike u ovom smanjivanju su potresi lunarne površine, koji mogu biti opasni za sve buduće astronaute koji bi pokušali da slete na Mesec ili na njemu žive. A trenutno postoje planovi za američku, kinesku i indijsku lunarnu misiju sa ljudskom posadom.
Studija je pokazala se jezgro Meseca polako hladi, što stvara pukotine na lunarnoj površini dok se ovaj satelit smanjuje.
- Ima mnogo aktivnosti na Mesecu. To je nešto o čemu bi trebalo razmišljati kada se planiraju misije, posebno one dugotrajne – rekao je Tom Voters iz Smitsonijana i vođa studije.
Studija je posebno ispitivala lunarni južni pol, moguće mesto sletanja za buduće misije Artemis američke agencije NASA.
- Zahvaljujući seizmičkim podacima misije Apolo znamo da se najsnažniji potresi na Mesecu dešavaju upravo na južnom polu. Zbog toga su tu moguća klizišta, a ne treba isključiti ni slične opasnosti – rekao je on.
Inače, indijska sonda Vikram, deo misije Čandrajan-3, koja je u avgustu sletela u oblast lunarnog južnog pola zabeležila je prvi potres na Mesecu posle više od 45 godina, otkako su SAD i SSSR obustavili lunarne misije.
Poslednja letelica koja se uspešno spustila na Mesec je japanska sonda SLIM i to 19. decembra, nakon čega je, zbog problema sa solarnim pločama, bila isključena oko osam dana, ali je ponovo proradila.
(Telegraf Nauka/USA Today)