Retka praznina u solarnom vetru nakratko je naduvala Marsovu atmosferu, što se može desiti i Zemlji

Svemirska letelica „Mejven“ bila je svedok kako se magnetni štit i atmosfera Marsa drastično „naduvavaju“ hiljadama kilometara prema spolja. To iznenadno širenje je posledica neuobičajenog jaza u solarnom vetru.

Krajem prošle godine, Marsova atmosfera se iznenada naduvala do otprilike tri svoje veličine. Sad su naučnici otkrili da je to širenje bilo izazvano retkim jazom, ili prazninom, u struji naelektrisanih čestica koja neprekidno dolazi od Sunca, poznatoj kao solarni vetar.

Takvo iznenadno atmosfersko „naduvavanje“ desilo se i Zemlji barem jednom ranije i moglo bi se opet desiti uskoro, piše Live Science.

Preporučujemo

Svemirska letelica „Mejven“ – koja od 2014. kruži oko gornje atmosfere Crvene planete – primetila je 26. decembra 2022. kako se magnerni štit ili magnetosfera Marsa nadima hiljadama kilometara To je omogućilo tankoj Marsovoj atmosferi da se privremeno proširi i zauzme dodatni prostor.

Naučnici su analizom podataka sa „Mejvena“ primetili da se atmosfersko širenje poklopilo sa stostruko slabijim solarnim vetrom koji je udarao svemirsku letelicu.

Solarni vetar normalno bombarduje Mars i sve ostale planete u solarnom sistemu bez prestanka, zbog čega je Mars izgubio najveći deo svoje atmosfere. Marsova magnetosfera, ili ono što je ostalo od nje, uvek se odupire solarnom vetru, što preusmerava većinu nadolazećih čestica oko planete.

Međutim, kad je snaga solarnog vetra opala magnetosfera nije imala ni na šta da se osloni pa se naduvala prema spolja. Čim se solarni vetar vratio u normalu, gurnuo je megnetosferu nazad na uobičajeno mesto.

Sličan fenomen se desio na Zemlji 1999, kad je solarni vetar „skoro nestao“ tokom tri dana (10-12. maj), što je omogućilo našoj atmosferi da se proširi do 100 puta svoje normalne veličine pre nego što se na kraju vratila u ranije stanje. Taj događaj nije prouzrokovao nikakvu primetnu kratkoročnu ili dugoročnu štetu našoj planeti.

Istraživači smatraju da su ti iznenadni nestanci solarnog vetra rezultat retkih prekida u strujanju čestica. Prekidi se dešavaju zato što neobično brze čestice u solarnom vetru stignu ili prestignu čestice ispred, napuštajući prostor gde bi solarni vetar normalno bio.

U jednoj studiji iz 2008, istraživači su povezali atmosfersko širenje iz 1999. sa velikom „koronalnom rupom“, ili jazom na solarnoj površini, koja se pojavila malo pre nego što se naša atmofera naduvala. Koronalne rupe imaju slabija magnetna polja nego ostatak Sunca, što omogućava solarnom vetru da izjuri brže nego obično.

Koronalne rupe bi mogle postati uobičajenije tokom narednih nekoliko godina dok se Sunce približava eksplozivnom vrhuncu svog otprilike 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti, poznatom kao solarni maksimum. Već počinjemo da vidimo dokaze toga.

(Telegraf Nauka/Live Science)