10 znakova da se Sunce sprema za eksplozivni vrhunac

Tokom solarnog maksimuma mogućnost da Zemlju bombarduju ove sunčeve oluje dramatično je velika

Sunce otprilike svakih 11 godina polako prelazi iz solarnog minimuma, kada je glatka i mirna lopta plazme, do solarnog maksimuma, kada postane haotična, užarena masa ispunjena mračnim sunčanim pegama koje pokreću solarne oluje.

Tokom solarnog maksimuma mogućnost da Zemlju bombarduju ove sunčeve oluje dramatično je velika. I one mogu da poremete radio-signale, energetsku infrastrukturu, svemirske misije i satelite u niskoj orbiti. Naučnici veruju da nas sledeći solarni maksimum čeka tokom 2025, ali pojedini stručnjaci su za portal Live Science rekli da bi solarni maksimum mogao da počne ranije i da bude mnogo moćniji nego što se očekuje. Ovo je, navodi portal, deset znakova da je solarni maksimum bliži nego što se misli.

Preporučujemo

1. Povećan broj sunčevih pega

Glavni način na koji naučnici prate solarni ciklus je broj sunčanih pega na površini nama najbliže zvezde. Ove tamne tačke su znak da se magnetno polje uzburkalo, što povećava solarnu aktivnost. Primera radi, samo 27. juna je zabeleženo čak 158 sunčanih pega. Te brojke su mnogo veće od očekivanih i to čak duplo.

2. Frekvencija sunčevih baklji klase iks

Solarne baklje su eksplozije svetla i radijacije koje izbacuju sunčeve pege. Nekad ih prate ogromni, magnetizovani oblaci čestica poznati kao koronalno izbacivanje mase ili koronalne eksplozije. Najsnažnije sunčeve baklje su one klase iks, koje su najređe. Ipak, njihov broj se trenutno povećava. Od početka godine bilo ih je čak osam. Poređenja radi, u 2021. ukupno su zabeležene dve.

3. Bombardovanje geomagnetnim olujama

Geomagnetne oluje i poremećaje u Zemljinom magnetnom polju izazivaju koronalne eksplozije ili sunčevi vetrovi kada udaraju u gornje slojeve atmosfere. Geomagnetne oluje imaju četiri klase – od najslabije G1 do najsnažnije G4. Dve najjače klase geomagnetnih oluja mogu da izazovu prekide u radio talasima na nekoliko sati i blokiraju satelite u orbiti. Od početka godine imali smo dve geomagnetne oluje klase G3 i tri klase G4. U 2021, primera radi, zabeležena je samo po jedna takva oluja.

4. Skok temperatura u termosferi

Povećan broj geomagnetnih oluja izazvao je nagli skok temperatura u termosferi, jednom od najviših slojeva atmosfere. Molekuli gasa u termosferi apsorbuju višak energije tih oluja, a onda je emituju kao infracrvenu radijaciju, čime hlade termosferu. Međutim, ove godine, zbog toga što se geomagnetne oluje dešavaju jedna za drugom, gas nije imao vremena da se ohladi, pa su zabeležene temperature najviše u poslednje dve decenije.

5. Neočekivana slika pomračenja Sunca

Kada se 20. aprila na nebu iznad Australije dogodilo retko hibridno pomračenje sunca, ono je omogućilo da se vidi Sunčeva korona daleko iznad površine koju je Mesec zamračio. Dok se pomračenje dešavalo istovremeno se događalo i veliko koronalno izbacivanje mase, što se jasno i videlo.

6. Visok solarni tornado

Kako Sunčevo magnetno polje postaje sve nestabilnije, njegova plazma se sve teže zadržava na površini i često eruptira bez upozorenja. U martu je ta plazma pokrenula gigantski solarni tornado koji je bio 14 naših planeta nanizanih jedna na drugu, a trajao je čak tri dana.

7. Užareni vodopadi plazme

Naučnici su nedavno primetili neobičnu pojavu – vodopade plazme, poznate i kao isticanje polarne krune. Plazme je izbačena 9. marta, a onda se vratila nazad na Sunce. To su svojevrsne mini erupcije koje zadržava Sunčevo magnetno polje.

8. Ogroman polarni vorteks

Nastavljajući trend bizarnih fenomena na Suncu, 2. februara je zabeležen ogroman polarni vorteks koji je kružio severnim polom Sunca skoro osam sati. Ovakav vorteks nikad ranije nije viđen, ali se veruje da se dešavaju u vreme pred solarni maksimum.

9. Koronalna eksplozija u vidu leptira

Broj koronalnih ekplozija drastično je povećan sa povećanjem broja solarnih baklji. Ali jedan od najzanimljivijih primera dogodio se kada je 10. marta snimljeno koronalno izbacivanje mase u obliku leptirovih krila. To je izgledalo tako zato što je do erupcije došlo na udaljenoj strani Sunca, ali zahvaljujući tome zna se koliko je ona bila snažna. Srećom, bila je usmerena daleko od Zemlje.

10. Gigantski mlaz plazme

Jedan od najranijih znakova pojačane Sunčeve aktivnosti bio je gigantski mlaz plazme izbačen u svemir u septembru 2022. nakon velike koronalne eksplozije. Astrofotograf Endrju Makarti (Andrew McCarthy) snimio je taj mlaz koji je dostigao visinu od 1,6 miliona kilometara, a putovao je kroz svemir brzinom 161.000 kilometara na sat.

(Telegraf nauka/LiveScience)