U Prirodnjačkom muzeju otvorena izložba o srpskoj geologiji i njenim počecima

Izložba „O korenima srpske geologije“ autora Ljupka Rundića otvorena je večeras u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. U obraćanju pred brojnim zvanicama, direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić rekao je da je izložba drugačija i da govori o istorijatu i velikanima naše geologije.

Spasić je naglasio da je izložba priređena u godini u kojoj se obeležava 170 godina od rođenja i 90 godina od smrti akademika Jovana Žujovića (1856–1936), osnivača moderne geološke škole u Srbiji.

Preporučujemo

Izložbu je otvorila profesorka Rudarsko-geološkog fakulteta Kristina Šarić, koja je istakla da se obeležava bitan jubilej za njen fakultet, pošto je Žujović „doneo duh Evrope tog vremena“, a „imao je vizionarstvo koje je ostavio kao ideju kako bi i mi trebalo da se ponašamo“.

Rundić je rekao Tanjugu da izložba nije samo geološka nego i istorijsko-geološka i da govori o korenima geologije na prostoru gde su Srbi živeli.

- Izložba donosi mnogo novog, s obzirom na to da su poslednjih dvadesetak godina otvorene mnoge do tada nepoznate arhive, prevedene mnoge stare crkvenoslovenske knjige na jezik razumljiv i čitljiv, otvoreni depoi stare biblioteke i došlo se do dosta novih podataka koje ćemo sada ovde prezentovati - istakao je Rundić.

Prema njegovim rečima, podaci predstavljeni na izložbi potpuno su novi čak i za geološku struku, jer se istorijom geologije malo ljudi bavi. Govoreći o nazivu „O korenima srpske geologije“, Rundić je istakao da je „kad se kaže ‘o korenima’, onda to još debata“.

- Ovo što će se ovde videti jeste jedna istina koja je ovoga trenutka pred nama. Možda će neke buduće generacije takođe tragati za tim korenima i otkriti u nekim novim arhivima nešto novo i pokazati da li je ovo što se ovde vidi prava istina ili će možda za 20 godina biti nešto novo - rekao je Rundić.

Kao novinu, Rundić je pomenuo predstavljanje arhimandrita Pavla Kenđelca (1766–1835), koji je „jako važna ličnost za geološku istoriju Srbije“.

- On je bio potpuno nepoznat do prošle decenije zato što je pisao na crkvenoslovenskom jeziku. Bio je doktor teologije. Zamislite da se krajem 18. i početkom 19. veka usudi da tumači nastanak Zemlje na drugačiji način nego religiozni - istakao je Rundić.

Prema njegovim rečima, Kenđelčeve knjige bile su skoro potpuno nepoznate do početka ovog veka, a on je dao vrlo jasna, originalna tumačenja nastanka nekih prirodnih procesa, na primer planina i vulkana, u skladu s onim kako to danas posmatra moderna geološka nauka.

Postavka kroz istorijske izvore, originalne predmete i naučne zbirke prati put od prvih saznanja o Zemlji i začetaka geološkog obrazovanja, preko Josifa Pančića, do Žujovića i generacija naučnika koje su srpsku geologiju krajem 19. i početkom 20. veka uvele u tokove savremene evropske nauke.

Posebnu vrednost izložbe čine raritetne knjige i monografije iz prirodopisa, geognozije i mineralogije, među kojima je najstarija knjiga iz 1754. godine, kao i delovi prvih zbirki minerala, stena i fosila starih gotovo dva veka.

Posetioci imaju priliku da vide i geološke karte stare više od jednog veka, autentične bibliotečke ormare i pisaće stolove, prve mikroskope i kompase, lične pečate i originalne etikete, stare fotografije, istorijsku prepisku i druge predmete koji svedoče o počecima i razvoju geološke nauke u Srbiji. Među eksponatima su i vredni primerci iz zbirki Prirodnjačkog muzeja i Rudarsko-geološkog fakulteta, uključujući fosilne ostatke, istorijske publikacije i predmete povezane sa nekim od najznačajnijih imena srpske geologije.

Prvi put posetioci kroz kratki film mogu da uđu u Spomen-sobu geologije Rudarsko-geološkog fakulteta i da se upoznaju s njenim autentičnim ambijentom i predmetima, oživljavajući uspomenu na pionire i velikane srpske geologije, a posebno na Žujovića.

Autor izložbe, kataloga i većine tekstova je Ljupko Rundić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dok su koautori Alena Zdravković, Biljana Mitrović, Aleksandar Luković, Ivan Stefanović, Sanja Alaburić i Marija Vuletić.

Izložba je realizovana u saradnji Prirodnjačkog muzeja i Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, uz podršku Ministarstva kulture.

(Telegraf Nauka/Tanjug)