Paukolika stvorenja pomogla da se identifikuju uzroci očinskog staranja: Ključna je bila građanska nauka

Građani naučnici pomogli su istraživačima da otkriju kako se razvijalo roditeljsko staranje kod kosaca (grupe paukolikih zglavkara), doprinoseći zapažanjima putem popularne platforme za prirodu iNaturalist. Nalazi objavljeni u Zoological Journal of the Linnean Society otkrivaju da se ponašanje čuvanja potomstva pojavljivalo, nestajalo i ponovo evoluiralo više puta tokom evolucione istorije ove grupe, piše ScienceDaily.

Kombinovanjem skoro 30 godina terenskog istraživanja sa zapažanjima podnetim platformi iNaturalist, međunarodni tim predvođen naučnikom sa Univerziteta u Sao Paulu više je nego udvostručio broj dokumentovanih primera roditeljskog staranja kod kosaca. Proširena baza podataka takođe je omogućila istraživačima da po prvi put rekonstruišu kako su se materinsko i očinsko staranje razvijali unutar nadporodice Gonyleptoidea.

Preporučujemo

Analiza je pokazala da ponašanje čuvanja potomstva nije pratilo jednostavan evolucioni put. Umesto toga, ono se pojavljivalo više puta, gubilo u nekim lozama, a kasnije se ponovo vraćalo.

Istraživači su otkrili da je materinsko staranje evoluiralo isključivo kod vrsta koje prethodno nisu pokazivale roditeljsku brigu, što se poklapa sa obrascima ranije primećenim kod insekata. Očinsko staranje je, međutim, pratilo dva različita evoluciona puta: nastajalo je ili direktno od vrsta bez roditeljskog staranja, ili od vrsta u kojima su ženke već čuvale jaja. Ovo sugeriše da su različiti evolucioni pritisci oblikovali razvoj materinskog i očinskog staranja.

Istraživači sugerišu da, kada očinsko staranje evoluira iz materinskog, to verovatno odražava oblik seksualne selekcije poznat kao „povećani fekunditet“ (plodnost), u kojem ženke daju prednost mužjacima koji se već brinu o jajima.

Identifikovano je više od 6.900 vrsta kosaca, što ih čini jednom od najraznovrsnijih grupa arahnida. Iako čine samo oko 0,6% ukupne raznolikosti zglavkara, oni predstavljaju više od polovine nezavisno evoluiranih primera očinskog staranja poznatih među zglavkarima, što ih čini izuzetnom grupom za proučavanje evolucije roditeljstva.

- Očinsko staranje je veoma retko u prirodi, a ovo ponašanje je evoluiralo mnogo puta nezavisno. Dakle, posmatrajući kosce, možemo istražiti pitanja o faktorima koji su doveli do evolucije takvog ponašanja. Kod mnogih vrsta gde se mužjaci sami brinu o potomstvu, ta aktivnost je seksualno selektovano ponašanje, što znači da ženke preferiraju mužjake koji čuvaju jaja – rekao je Glauko Mačado, glavni autor studije.

Projekti građanske nauke omogućavaju ljudima bez specijalizovanog naučnog obrazovanja da doprinesu dragocenim zapažanjima. Širom sveta, volonteri su pomogli u praćenju populacija ptica, ponovnom otkrivanju izgubljenih vrsta, pa čak i u otkrivanju drevnih sistema pisanja kroz pećinsku umetnost. Njihovi doprinosi postaju sve važniji izvor naučnih podataka.

Mačadov tim se okrenuo globalnoj platformi iNaturalist nakon što je čuo prezentaciju o korišćenju građanske nauke u istraživanju ptica. Ovaj veb-sajt omogućava korisnicima da postave georeferencirana zapažanja biljaka i životinja sa praktično bilo kog mesta na svetu.

Rezultati su pokazali koliko brzo građanska nauka može ubrzati istraživanje. Od 1936. do 2025. godine, objavljene naučne studije dokumentovale su ponašanje čuvanja potomstva kod samo 80 vrsta kosaca. Koristeći iNaturalist, istraživači su više nego udvostručili taj broj, uključujući 62 nova zapisa dobijena isključivo putem platforme. Mačado je istakao da je sama pretraga na iNaturalist-u trajala samo dva dana.

Prema Mačadu, najveća snaga iNaturalist-a nije samo u broju zapažanja, već u dostupnosti tih zapisa naučnicima svuda u svetu.

- To je ogroman izvor informacija koji može ubrzati tempo prikupljanja bioloških podataka. Nikada ne bih mogao ovo da postignem obilazeći muzeje širom sveta. Bilo bi veoma skupo i oduzelo bi mnogo vremena, a ovde smo pretragu sproveli za samo nedelju dana – rekao je Mačado.

Istraživači priznaju da studija ima ograničenja. Jedan od najvećih izazova je pristrasnost uzorka, jer je životinje koje aktivno čuvaju jaja mnogo lakše primetiti i fotografisati nego vrste koje ne pružaju roditeljsku brigu.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)