Kolaps AMOC-a mogao bi pretvoriti Južni okean u izvor ugljenika, povećavajući globalno zagrevanje
Prekid Atlantske meridijanske povratne cirkulacije (AMOC) mogao bi izazvati značajno oslobađanje ugljenika iz okeana u atmosferu tokom vekova, kaže nova studija koja je simulirala takav kolaps pod stabilnim klimatskim uslovima.
To bi dodalo 0,2 stepena Celzijusova globalnom zagrevanju. Novi rad istraživača sa Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja (PIK) naglašava ulogu AMOC-a kao ključnog regulatora globalne klime.
Preporučujemo
Denis Manturov: Lansiranje prototipa rakete za višekratnu upotrebu očekuje se 2028. godine
Astronauti misije Artemis II vratili se na Zemlju nakon istorijskog leta oko Meseca
Radi procene kako bi kolaps AMOC-a, bitnog sistema cirkulacije Atlantskog okeana koji transportuje toplu vodu na sever i hladnu vodu na jug, uticao na ugljenični ciklus i globalne temperature, autori su simulirali stabilizaciju Zemljine klime na različitim nivoima atmosferskog ugljen-dioksida i primenili unos slatke vode na površinu Atlantika kako bi izazvali prekid AMOC-a.
Na preindustrijskim nivoima atmosferskog ugljen-dioksida od 280 ppm, čak i ako AMOC stane pod uticajem slatke vode, potpuno se obnavlja kad se taj uticaj završi. Međutim, pri nivoima CO₂ od 350 ppm ili više – što je znatno ispod današnjeg nivoa od oko 430 ppm – kad AMOC stane, ostaje u "isključenom" stanju.
„Više koncentracije CO₂ fundamentalno menjaju stabilnost AMOC-a, gurajući sistem u bistabilni režim kad bi AMOC mogao da gubi snagu tokom stotina godina pre nego što pređe u isključeno stanje i ostane u njemu. Jednom isključen, vidimo da se ne oporavlja na duge staze“, kažu naučnici.
U svim analiziranim scenarijima, prelazak AMOC-a u isključeno stanje značio bi dodatno zagrevanje od 0,17 do 0,27 stepeni.
„Ova temperaturna promena je rezultat velikog oslobađanja ugljenika iz Južnog okeana, usled povećanog mešanja koje iznosi duboke vode bogate ugljenikom na površinu“, objašnjavaju autori.
Regionalne promene temperature bile bi još izraženije nego globalna srednja temperaturna promena. U scenariju sa koncentracijama CO₂ od 450 ppm – što je Zemlja poslednji put doživela pre nekoliko miliona godina, kad je polarni led bio značajno redukovan – temperature na Antarktiku rastu za 6 stepeni, dok temperature na Arktiku opadaju za 7 stepeni zbog kolapsa AMOC-a.
„Okean je naš najveći saveznik, pošto apsorbuje četvrtinu emisija CO₂ koje je proizveo čovek. Naša studija pokazuje da bi kolaps AMOC-a mogao pretvoriti Južni okean iz odvoda ugljenika u izvor ugljenika, oslobađajući ogromne količine CO₂ i podstičući dalje globalno zagrevanje“, kažu autori.
„Što je više CO₂ u našoj atmosferi u fazi isključenja, veća je verovatnoća dodatnog zagrevanja. Jednostavno rečeno, rastuće emisije danas povećavaju rizik od jačeg klimatskog odgovora u budućnosti“.
(Telegraf Nauka/Phys.org)