Satelitski podaci otkrili nešto strašno: Cela planeta je ugrožena

Analiza satelitskih podataka otkrila je najveća ispuštanja metana u svetu tokom 2025. godine, ukazujući na ozbiljan, ali često zanemaren problem klimatskih promena. Metan, izuzetno snažan gas staklene bašte, ima ogroman uticaj na zagrevanje planete, a njegova nekontrolisana ispuštanja uglavnom su posledica lošeg održavanja infrastrukture u naftnoj i gasnoj industriji.

Istraživanje je pokazalo desetine tzv. "mega-curenja", pri čemu svako od njih ima klimatski učinak uporediv s radom jedne termoelektrane na ugljen. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da su takvi problemi često tehnički lako rešivi, a u nekim slučajevima i finansijski isplativi, jer se uhvaćeni metan može ponovno iskoristiti kao energent. Prema podacima projekta Stop Methane sa Univerziteta u Kaliforniji (UCLA), najveći broj ovih curenja zabeležen je u Turkmenistanu, zemlji čiji je spektar emisija već ranije opisivan kao "teško pojmljiv". Ali problem nije ograničen samo na jednu regiju. Velika ispuštanja zabeležena su i u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u Teksasu, kao i u Venecueli i Iranu.

Preporučujemo

Kako piše The Guardian, naučnici naglašavaju da ovakva situacija izaziva frustraciju jer postoje jednostavna rešenja koja se ne sprovode u praksi. Upravo zato pozivaju na veći javni i politički pritisak kako bi se problem ozbiljno adresirao. Osim industrijskih izvora, značajan udeo emisija dolazi i s odlagališta otpada, gde se raspadanjem organskog materijala oslobađaju velike količine metana. Najproblematičnija odlagališta nalaze se širom sveta, uključujući Tursku, Alžir, Maleziju i SAD.

Naučnici upozoravaju da metan danas uzrokuje oko 25 % globalnog zagrevanja i da njegove emisije beleže zabrinjavajući rast od 2007. godine. Takav trend povećava rizik od nepovratnih klimatskih promena. Ipak, za razliku od ugljen-dioksida, metan se brže razgrađuje u atmosferi, što znači da smanjenje emisija može imati relativno brz pozitivan učinak. Zbog toga ga neki stručnjaci nazivaju "hitnom kočnicom" klimatske krize. Nova satelitska tehnologija omogućila je precizno lociranje izvora emisija, ali i identifikovanje odgovornih kompanija. Uprkos tome, mnoge prozvane organizacije nisu odgovorile na upite za komentar.

(Telegraf.rs/Večernji)