Olfaktorni geni slepulja ukazuju na drevno poreklo čula mirisa kod kičmenjaka

Istraživači sa japanskog Univerziteta u Cukubi i njihovi saradnici izveli su sveobuhvatnu analizu repertoara olfaktornog receptora riba slepulja (Eptatretus burgeri), kičmenjaka bez vilice. Ovaj organizam zadržava mnoge primitivne osobine, ali poseduje visokorazvijen olfaktorni sistem.

Nalazi istraživača otkrivaju da su određene porodice gena olfaktornog receptora prošle kroz značajnu diverzifikaciju po lozama, što sugeriše da je zajednički predak kičmenjaka verovatno imao širi i složeniji olfaktorni repertoar nego što se pretpostavljalo.

Preporučujemo

Životinje, uključujući ljude, oslanjaju se na svoje čulo mirisa radi lociranja hrane, izbegavanja predatora, i komuniciranja. Ova senzorna sposobnost zavisi od specijalizovanih receptorskih proteina.

Kod kičmenjaka, četiri glavne porodice receptora posreduju u olfakciji; to su olfaktorni receptori (OR), vomeronazalni receptori tipa 1 (V1R), vomeronazalni receptori tipa 2 (V2R) i trag amin-asocirani receptori (TAAR). Međutim, evoluciono poreklo i rani obrasci diverzifikacije ovih klasa receptora ostaju slabo poznati.

Istraživači su sad ispitivali genom slepulje radi gena povezanih sa OR. Ukupno su identifikovali 48 OR gena, dva V1R gena, iznenađujuće veliki skup od 135 V2R gena i nijedan TAAR gen.

Analize ekspresije potvrdile su da je većina ovih gena aktivno izražena u olfaktornom organu, što pokazuje da mogu imati funkcionalne uloge u percepciji mirisa. Posebno, prisustvo pravih V2R kod slepulje ruši dugotrajnu pretpostavku da su ovi receptori evoluirali samo kod kičmenjaka sa vilicom.

S druge strane, rezultati ove studije sugerišu da su funkcionalni V2R već postojali kod zajedničkog pretka svih kičmenjaka i da su se kasnije diverzifikovali specifično po lozama.

Sve u svemu, ovo otkriće daje bitan uvid u evoluciju olfakcije kod kičmenjaka i naglašava značaj slepulja kao modela za rekonstrukciju senzorne biologije ranih kičmenjaka.

(Telegraf Nauka/Phys.org)