Ova stvorenja su istrebljena u Evropi: Njihov broj raste i to je sjajna vest za slepe miševe i druge životinje

Najveći glodari severne hemisfere bili su gotovo istrebljeni u Evropi u 19. veku. Preostalo ih je svega nekoliko hiljada. Međutim, zahvaljujući zabranama lova i projektima ponovnog naseljavanja, na Starom kontinentu danas ima više od 1,4 miliona dabrova.

Pregrađivanjem potoka i obaranjem drveća, oni stvaraju staništa i hranu za mnoga druga stvorenja, posebno ribe i druge vodene organizme, saopštio je Švajcarski federalni institut za istraživanje šuma, snega i pejzaža (WSL). Manje je jasno kako aktivnost dabrova utiče na životinje i ekosisteme na kopnu.

Preporučujemo

Tim iz WSL i sa Instituta za vodenu nauku i tehnologiju (Eawag), zajedno sa nacionalnom jedinicom specijalista za dabrove, sada je istražio kakav to uticaj ima na slepe miševe.

U tu svrhu, istraživači su uporedili dva dela osam reka u Švajcarskoj visoravni, jedan sa dabrovskom branom i jedan bez ikakvog uticaja dabrova. Snimali su eholokacione pozive slepih miševa koji love insekte kako bi procenili njihov broj, i brojali leteće insekte uhvaćene u posebnim zamkama neposredno iznad površine vode. Takođe su proučavali kvalitet vegetacije sa i bez dabrova: broj stojećih i palih mrtvih stabala, biljne vrste i strukturu šume, tj. koliko je krošnja isprekidana i raznolika.

U proseku, pet vrsta slepih miševa pronađeno je po noći kod dabrovskih jezera i četiri u drugim delovima potoka, od ukupno 30 autohtonih vrsta u Švajcarskoj. Ugrožene vrste na crvenoj listi takođe su češće primećene kako lete kod dabrovskih jezera. Slepi miševi su takođe lovili 2,3 puta češće na teritorijama dabrova nego u kontrolnim delovima, što se može zaključiti iz strukture njihovih eholokacionih poziva.

- Nisam očekivao tako značajno povećanje broja slepih miševa – rekao je Valentin Moser, koji je sproveo studiju kao deo svoje doktorske teze na WSL.

Šta je privuklo slepe miševe? S jedne strane, to je bila raznovrsnija, otvorena populacija drveća i mrtvo drvo na teritorijama dabrova, ali i veći broj insekata.

- Kvalitet staništa je bolji na teritorijama dabrova i količina hrane je veća nego izvan njih – rekao je Moser.

Jedna od ugroženih vrsta, zapadni bradati slepi miš, spava ispod ljuskavih komada kore na stojećim mrtvim stablima, na primer.

- Ove su česte u dabrovskim sistemima. Neka stabla umiru jer ih dabrovi obaraju, druga zbog pregrađene vode. Debla ostaju da stoje godinama i pružaju veoma vredno, retko stanište – rekao je Moser.

Istraživači su objavili svoja otkrića u Journal of Animal Ecology.

Oni naglašavaju da dabrovi mogu pomoći u zaštiti ugroženih vrsta kao što su slepi miševi kao prirodni pomagači.

(Telegraf Nauka/WSL)