Ribe prilepuše snimljene u ludoj vožnji na grbavom kitu

Ima lakših načina da se pređe okean, ali je malo tako domišljatih i elegantnih poput surfovanja prilepuša na kitu.

Naučnici koji prate grbave kitove uz obalu Australije snimili kako se ove „parazitske“ ribe odvajaju od svog domaćina samo nekoliko trenutaka pre nego što iskoči iz vode.

Preporučujemo

Kad grbavi kit ponovo zaroni ispod površine, prilepuše se vraćaju na njega, prianjajući sa tajmingom i preciznošću olimpijskih gimnastičara.

Ribe Remora australis žive na kitovima ili drugim velikim morskim sisarima, na kojima se voze kao na ogromnim kruzerima, razmnožavajući se i hraneći na morskim putovanjima. Ova vrsta ima lepljivu površinu na glavi koja stvara svojevrstan vakuumski spoj, što joj omogućava da se zakači za kita i tako putuje.

Brzu vožnju prilepuša na kitu je slučajno iz blizine snimio naučnik koji je postavio kamere na grbave kitove tokom njihove godišnje migracije od Antarktika do voda australijske države Kvinslend. Planirao je da proučava ponašanje kitova, ali su snimci redovno bili puni desetina prilepuša, koje su putovale u grupama do 50 jedinki, zalepljene za mesta gde su prikačene kamere.

„Kad god je kit iskakao iz vode i pravio posebne brze pokrete, izgledalo je da su prilepuše vrlo brzo reagovale“, rekao je Olaf Majneke sa Univerziteta Grifit. „Tačno su znale kad da se otkače od tela kita pre nego što iskoči na površinu, a zatim su se vraćale na isto mesto samo nekoliko sekundi kasnije“.

Prilepuše su bezopasne za ove okeanske džinove od 40 tona i hrane se njihovom mrtvom kožom i morskim vašima u uzajamno korisnom aranžmanu – ili bar tako kažu naučnici. Majneke kaže da njegovi snimci sugerišu da kitovi svoje prilepke smatraju neugodnim.

„Imali smo kitove sa velikim brojem ovih riba i stalno su iskakali iz vode i nije bilo drugih kitova sa kojima su komunicirali. Delovalo je kao da pokušavaju da se reše nekih od prilepuša i da su proveravali da li ih ima manje nakon iskakanja“.

Kraj putovanja ostaje misterija

Australijski takozvani autoput grbavih kitova je migracioni koridor kojim putuje 40.000 ovih sisara, do istočnih obala Australije mesecima svake godine dok prelaze iz ledenih voda Antarktika u topla mora uz obalu Kvinslenda i nazad. Koliko dugo ovo putovanje od 10.000 kilometara traje za prilepuše, koje žive samo oko dve godine, ostaje misterija, kaže Majneke.

„Mislim da bi se većina verovatno odvojila u nekom trenutku, možda u vodama umerene temperature, ali gde onda idu? Da li pronalaze druge vrste koje će biti domaćini i čekaju da se grbavi kitovi vrate?“.

U odsustvu kitova, prilepuše izbegavaju predatore tražeći druge velika stvorenja na koja mogu da se zakače, uključujući manta raže, delfine i nesrećne ronioce, pošto ih se nije lako otarasiti.

(Telegraf Nauka/Phys.org)