Specijalni led star 1,5 miliona godina biće otopljen radi rešavanja misterije

Uzrorak iz jezgra leda, možda stariji od 1,5 miliona godina, stigao je u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde će ga naučnici otopiti kako bi došli do bitnih informacija o Zemljinoj klimi.

Staklasti cilindar predstavlja najstariji led na planeti koji je izvađen iz dubine antarktičke ledene ploče. Unutra su zamrznute hiljade godina novih podataka koji bi mogli bitno izmeniti naše znanje o klimatskim promanama.

Preporučujemo

Dragocena pakovanja leda nalaze se u prostoriji u Kembridžu na temperaturi od -23 stepena Celzijusova. „Ovo je potpuno nepoznat period istorije naše planete“, kaže dr Liz Tomas iz Centra za britansko antarktičko istraživanje.

Sedam nedelja će naučnici polako odmrzavati teško dobijeni led, oslobađajući drevnu prašinu, vulkanski pepeo i čak sićušne morske alge zvane dijatomeje, koje su ostale zarobljene kad se voda pretvorila u led. Ovi materijali mogu dati informacije o obrascima vetra, temperaturi i nivoima mora pre više od milion godina.

Cevi će sprovesti tečnost u mašine u susednoj laboratoriji, jedno od malobrojnih mesta na svetu koja može da obavi ovu nauku.

Ektrakcija ledenih jezgara na Antarktiku bila je ogroman međunarodni poduhvat koji je koštao milione. Led je izvađen u blizini baze Konkordija na istočnom Antarktiku.

Istraživači su mogli da pronađu svedočanstva iz perioda pre više od 800.000 godina, kad su koncentracije ugljen-dioksida možda prirodno bile jednako velike ili čak veće nego što su danas.

To bi moglo pomoći u saznanju šta će se desiti u našoj budućnosti dok planeta reaguje na zagrevajuće gasove zarobljene u atmosferi. „Naš klimatski sistem je prošao toliko promena da zaista moramo biti u stanju da odemo u prošlost kako bismo razumeli te različite procese i prekretnice“, kaže dr Tomas.

Razlika između današnje i ranijih era sa mnogo gasova staklene bašte je to što ljudi sad izazivaju brz porast zagrevajućih gasova tokom poslednjih 150 godina.

To nas dovodi na nepoznatu teritoriju, ali se naučnici nadaju da će nam podaci iz prošlosti zarobljeni u ledu dati neke smernice.

Radi se na identifikaciji hemijskih izotopa u tečnosti koji bi nam mogli dati informacije o obrascima vetra, temperaturama i kiši u periodu između pre 800.000 i 1,5 miliona godina, a možda i više.

Pomoću instrumenta za masenu spektrometriju sa induktivno povezanom plazmom (ICPMS) biće izmereno više od 20 elemenata i pratiće se metali. Među njima su retki zemni elementi, morske soli i morske elementi, kao i pokazatelji prošlih vulkanskih erupcija.

Ovaj rad će pomoći naučnicima da razumeju misterioznu promenu zvanu srednjopleistocenska tranzicija (pre 800.000 do 1,2 miliona godina) kad su se glacijalni ciklusi planete naglo promenili. Tranzicija iz toplijih doba u hladna glacijalna doba, kad je led pokrivao mnogo više Zemlje, dešavala se svakih 41.000 godina, ali je naglo prešla na svakih 100.000 godina.

Uzrok ove promene je jedno od najuzbudljivijih nerešenih pitanja klimatske nauke, kaže dr Tomas.

Uzorci jezgra leda možda sadrže dokaze o vremenu kad su nivoi mora bili mnogo viši nego sad i kad su ogromne antarktičke ledene ploče bile manje. Prisustvo prašine u ledu pomoći će u razumevanju kako su se ledene ploče smanjile i doprinele porastu nivoa mora, što je velika briga u ovom veku.

(Telegraf Nauka/BBC)