Neverovatni prizori iz okeanskih dubina: Prvi put snimljena kolosalna lignja u prirodnom okruženju

Prvi snimak kolosalne lignje (Mesonychoteuthis hamiltoni), za koju se veruje da je najveća vrsta lignje na svetu, u prirodnom okruženju napravio je tim naučnika i posade istraživačkog broda „Falkor“ Okeanografskog instituta Šmit. Reč je o mladunčetu lignje koje je dugo oko 30 centimetara i snimljeno je na dubini od 600 metara pomoću podvodnog drona SuBstian, saopštio je Okeanografski institut Šmit.

Preporučujemo

Mlada kolosalna lignja snimljena je 9. marta tokom ekspedicije kraj Južnih Sendvičkih ostrva u južnom Atlantskom okeanu. Ove godine obeležava se stogodišnjica identifikacije i formalnog imenovanja kolosalne lignje, člana porodice staklenih lignji (Cranchiidae).

Osim toga, 25. januara tim na prethodnoj ekspediciji broda Falkor (too) snimio je prvi potvrđeni snimak ledene staklene lignje (Galiteuthis glacialis) u Južnom okeanu blizu Antarktika. G. glacialis je još jedna vrsta staklene lignje koja nikada ranije nije viđena živa u svom prirodnom okruženju.

- Uzbudljivo je videti prvi in situ snimak mlade kolosalne lignje i ponizno je pomisliti da one nemaju pojma da ljudi postoje. Tokom 100 godina, uglavnom smo ih sretali kao ostatke plena u stomacima kitova i morskih ptica, i kao predatore ulovljenih zubatih riba - rekla je dr Ket Bolstad sa Tehnološkog univerziteta u Oklandu, jedna od nezavisnih naučnih stručnjaka koje je tim konsultovao radi provere snimka.

Procenjuje se da kolosalna lignja može da naraste do sedam metara u dužinu i može da bude teška čak 500 kilograma. To ih čini najtežim beskičmenjakom na planeti. Malo se zna o životnom ciklusu kolosalne lignje, ali na kraju gube providni izgled mladih jedinki. Odrasle jedinke na samrti ranije su snimali ribari, ali nikada nisu viđene žive na dubini.

Dr Aron Evans, još jedan nezavisni stručnjak za porodicu staklenih lignji, takođe je potvrdio snimke obe lignje. Bolstad i Evans su rekli da je jedna od najizrazitijih karakteristika kolosalne lignje prisustvo kukica na sredini njenih osam krakova, što pomaže da se razlikuju od G. glacialis. Inače, mlade kolosalne lignje i G. glacialis su slične, sa providnim telima i oštrim kukicama na kraju svoja dva duža pipka.

- Neverovatno je da možemo iskoristiti moć taksonomske zajednice putem teleprisustva na „Falkoru“ dok smo na moru. Međunarodna naučna mreža Oušen Sensusa (Ocean Census) ponosna je što sarađuje sa Institutom Šmit Oušen (Schmidt Ocean Institute) kako bi ubrzala otkrivanje vrsta i proširila naše znanje o životu u okeanu, uživo onlajn sa svetskom naučnom zajednicom - rekla je glavna naučnica ekspedicije dr Mišel Tejlor sa Univerziteta u Eseksu.

- Prvo opažanje dve različite lignje na uzastopnim ekspedicijama je izvanredno i pokazuje koliko smo malo videli od veličanstvenih stanovnika Južnog okeana. Srećom, snimili smo dovoljno snimaka visoke rezolucije ovih stvorenja da omogućimo globalnim stručnjacima, koji nisu bili na brodu, da identifikuju obe vrste - rekla je izvršna direktorka Okeanografskog instituta Šmit dr Jotika Virmani.

(Telegraf Nauka/Schmidt Ocean Institute)