Četvrto najveće jezero na svetu postalo opasna pustinja! Ekološka katastrofa u Aralskom jezeru

Aralsko jezero, na granici Kazahstana i Uzbekistana, nekad je bilo četvrto jezero po veličini na svetu. Međutim, sada je gotovo nestalo – pretvoreno je u opasnu pustinju. Jezero je pre 60 godina imalo površinu od 68.000 kvadratnih kilometara, ali izveštaji pokazuju da voda danas pokriva tek oko 8.000 kvadratnih kilometara. Sve ostalo je pustinja nazvana Aralkum!

Poređenja radi, površina Aralskog jezera nekad je bila poput površine Irske (68.883 kvadratna kilometra), a sada je manja od Kipra (9.241) ili Portorika (8.868).

Preporučujemo

Istraživanja su pokazala i da je gubitak ovog jezera doveo do dupliranja atmosferske prašine od 1984. do 2015, sa 14 na 27 miliona tona, što utiče na živote više od 3 miliona ljudi u okolini, piše ScienceAlert.

Kako se navodi u izveštaju agencije Anadolija, tokom sovjetskog perioda, od 1960. do 1990, region je pretvoren u oblast za proizvodnju pamuka. Poljoprivredna irigacija proširena je sa 4,5 miliona na 7 miliona hektara, što je drastično povećalo potrebu za vodom i smanjilo dotok reka Sir Darja i Amu Darja.

Kako se voda povlačila, Aralsko jezero transformisalo se u pustinju Aralkum, koja se često naziva najmlađom pustinjom na svetu.

U ovom slanom jezeru je do sredine 20. veka bilo više od 300 biljnih vrsta, 319 vrsta ptica i 70 vrsta drugih životinja. Više od polovine tih vrsta je nestalo ili se odselilo. Zbog skoka saliniteta u jezeru za oko 10 puta došlo je do skoro potpunog nestanka života.

- Ovo je definitivno jedna od najvećih ekoloških katastrofa na svetu – rekao je prošle godine Ibrahim Tijav, izvršni sekretar Konvencije za borbu protiv dezertifikacije Ujedinjenih nacija.

Ono što se desilo sa Aralskim jezerom, piše ScienceAlert, nije samo neka daleka tragedija koju ostatak sveta može da ignoriše, jer se slično događaja širom planete. Jezera i reke u Africi, Evropi, Australiji i SAD smanjuju se zbog poljoprivrede i klimatskih promena.

(Telegraf Nauka/ScienceAlert)