"Pojavljuju se iznenada, naučnici ne mogu da ih objasne, ubili su desetine hiljada ljudi": Šta se ovo dešava?

Naučnici su otkrili novi opasni novi klimatski fenomen koji je već odgovoran za smrt desetina hiljada ljudi, a za sada niko ne može da ga predvidi ili objasni, piše Science Daily. Prenosimo njihov tekst:

"Najtoplija godina zabeležena na Zemlji bila je 2023. godine, sa prosečnom temperaturom za 1,18 stepeni Celzijusa iznad proseka 20. veka. Ovo je premašilo prethodni rekord postavljen 2016. godine. Do sada se 10 najtoplijih godina dogodilo u poslednjoj deceniji. Sa najtoplijim letom i najtoplijim jednim danom u istoriji, 2024. je na putu da obori još jedan rekord,

Preporučujemo

Iako ovo možda nije novost za sve, usred stalnog rasta prosečnih temperatura pojavljuje se upečatljiv novi fenomen: određeni regioni doživljavaju ponovljene toplotne talase koji su toliko ekstremni da daleko prevazilaze sve što bilo koji model globalnog zagrevanja može da predvidi ili objasni. Nova studija pruža prvu svetsku mapu ovih regiona, koji se pojavljuju na svim kontinentima osim Antarktika, podsećajući na ogromne plikove na koži. U poslednjih nekoliko godina, ovi toplotni talasi su ubili desetine hiljada ljudi, uništili useve i šume i izazvali razorne požare.

- Velike i neočekivane razlike kojima su nedavni ekstremi na regionalnom nivou premašili ranije rekorde podigle su pitanja o tome koliko klimatski modeli mogu da pruže adekvatne procene odnosa između globalnih promena srednje temperature i klimatskih rizika na regionalnom nivou - navodi se u studiji.

- Ovo su ekstremni trendovi koji su rezultat fizičkih interakcija koje možda ne razumemo u potpunosti - rekao je glavni autor Kaj Kornhuber, naučni saradnik sa Kolumbijske škole za klimu i Lamont-Doherty opservatorije. - Ti regioni postaju privremeni staklenici. Kornhuber je takođe viši istraživač u Međunarodnom institutu za primenjene sisteme analize u Austriji.

Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Ova studija analizira toplotne talase tokom poslednjih 65 godina, identifikujući oblasti u kojima ekstremne vrućine rastu znatno brže od umerenijih temperatura. Ovo često dovodi do maksimalnih temperatura koje su višestruko, ponekad zapanjujuće, premašivale ranije rekorde. Na primer, devetodnevni toplotni talas koji je pogodio severozapad SAD i jugozapad Kanade u junu 2021. oborio je dnevne rekorde na nekim lokacijama za 30 stepeni Celzijusa (54 Farenhajta). To je uključivalo i najvišu temperaturu ikada zabeleženu u Kanadi, 49,6 °C (121,3 °F), u mestu Liton, Britanska Kolumbija. Dan kasnije, grad je goreo u požaru koji je delom izazvan isušivanjem vegetacije zbog izuzetne vrućine. U Oregonu i državi Vašington stotine ljudi umrle su od toplotnog udara i drugih zdravstvenih problema.

Ovi ekstremni toplotni talasi najčešće su se javljali u poslednjih pet godina, iako su neki zabeleženi i ranije, početkom 2000-ih ili ranije. Najviše pogođeni regioni uključuju gusto naseljenu centralnu Kinu, Japan, Koreju, Arapsko poluostrvo, istočnu Australiju i pojedine delove Afrike. Drugi uključuju severozapadne teritorije Kanade i njena arktička ostrva, severni Grenland, južni deo Južne Amerike i delove Sibira. Na mapi se pojavljuju i delovi Teksasa i Novog Meksika, iako nisu u najekstremnijim kategorijama.

Prema izveštaju, najsnažniji i najpostojaniji signali dolaze iz severozapadne Evrope, gde su nizovi toplotnih talasa doveli do oko 60.000 smrtnih slučajeva 2022. i 47.000 smrtnih slučajeva 2023. Ovi događaji su zabeleženi u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i drugim zemljama. Ovde najtopliji dani u godini u poslednje vreme rastu dvostruko brže od prosečnih letnjih temperatura. Region je posebno ranjiv jer, za razliku od SAD-a, većina ljudi nema klima uređaje, jer se tradicionalno smatralo da nisu potrebni. Ekstremi su se nastavili; u septembru ove godine zabeleženi su novi temperaturni rekordi u Austriji, Francuskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Norveškoj i Švedskoj.

Istraživači ovaj statistički trend nazivaju "širenjem repa", što znači anomalno pojavljivanje temperatura na krajnjoj gornjoj granici ili izvan svega što bi se očekivalo prostim porastom prosečnih letnjih temperatura. Međutim, fenomen nije prisutan svuda; studija pokazuje da su maksimalne temperature u mnogim drugim regionima zapravo niže nego što modeli predviđaju. Ovo uključuje velike delove severo-centralnih SAD i južno-centralne Kanade, unutrašnjost Južne Amerike, veći deo Sibira, severnu Afriku i severnu Australiju. Toplota se i u ovim regionima povećava, ali ekstremi rastu sličnom ili sporijom brzinom nego što bi promene proseka sugerisale.

Rastuće ukupne temperature čine toplotne talase verovatnijim u mnogim slučajevima, ali uzroci ekstremnih toplotnih talasa nisu potpuno jasni. U Evropi i Rusiji, ranija studija koju je vodio Kornhuber povezala je toplotne talase i suše sa oscilacijama mlazne struje, brze vazdušne struje koja kontinuirano kruži severnom hemisferom. Zbog ubrzanog zagrevanja Arktika, ova struja se destabilizuje, stvarajući tzv. Rossbyjeve talase, koji povlače vreo vazduh sa juga i zadržavaju ga u umerenim regionima.

Ovo je samo jedna hipoteza koja ne objašnjava sve ekstreme. Analiza fatalnog toplotnog talasa 2021. u Pacifičkom severozapadu identifikovala je spoj faktora, od dugoročnih klimatskih promena do slučajnosti. Nedostatak klimatizacije verovatno je povećao broj žrtava, što ističe značaj adaptacije na ekstremne vremenske uslove.

- Ovi toplotni talasi su obično povezani sa vrlo ozbiljnim zdravstvenim posledicama i mogu biti katastrofalni za poljoprivredu, vegetaciju i infrastrukturu - rekao je Kornhuber. - Nismo prilagođeni za njih, i možda nećemo moći dovoljno brzo da se prilagodimo."

(Telegraf Nauka/Science Daily)