Izgleda da šimpanze ostvaruju tehnološki napredak putem prenošenja kulture

Grupe šimpanzi u divljini sa složenijom upotrebom oruđa često su genetski povezane, što daje dokaze za kumulativnu kulturu kod drugih čovekolikih majmuna.

Izgleda da šimpanze u divljini uče veštine jedne od drugih i onda – vrlo slično ljudima – unapređuju te tehnike od generacije do generacije. Naročito mlade ženke koje migriraju između grupa nose svoje kulturalno znanje sa sobom i grupe mogu da kombinuju nove tehnike sa postojećim kako bi unapredile potragu za hranom.

Takva „kumulativna kultura“ znači da neke zajednice šimpanzi postaju tehnološki naprednije tokom vremena – iako veoma sporo, kaže Endrju Vajten sa Univerziteta Sent Endruz u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Preporučujemo

Ako šimpanze imaju neko kulturalno znanje koje zajednica u koju prelaze nema, mogu ga preneti – baš kao gene. I kultura se tako gradi.

Naučnici su već znali da su šimpanze sposobne da koriste oruđa na vešte načine i prenose to znanje potomcima. Međutim, u poređenju sa brzim tehnološkim razvojem ljudi, činilo se da šimpanze ne razvijaju prethodne inovacije. Činjenica da su oruđa šimpanzi često napravljena od biorazgradivih biljaka otežava praćenje njihove kulturne evolucije.

Kasandra Gunasekaram sa Univerziteta u Cirihu pomislila je da bi mogla primeniti genetsku analizu u cilju rešavanja zagonetke. Dok muške šimpanze ostaju u svojoj oblasti, mlade ženke odlaze iz svojih prvobitnih zajednica kako bi pronašle partnere na drugom mestu. Da li one prenose svoje poznavanje veština u nove grupe?

Istraživači su došli do podataka o 240 šimpanzi iz sve četiri podvrste. Podatke su ranije sakupili drugi istraživači na 35 lokacija u Africi. Radi se o preciznim informacijama o oruđima koje je svaka životinja koristila i njihovim genetskim vezama tokom poslednjih 15.000 godina. Genetika predstavlja neku vrstu vremeplova koji otkriva kako se kultura prenosila kod šimpanzi u prošlosti.

Neke šimpanze su koristile složene kombinacije oruđa, npr. štap za bušenje i metlicu za hvatanje termita napravljenu provlačenjem stabla biljke između zuba. Otkriveno je da su šimpanze sa najrazvijenijim oruđem imale 3-5 puta veće šanse da dele isti DNK, u poređenju sa onima koje su koristile prosta oruđa ili ih uošte nisu koristile, čak i ako su možda živele hiljadama kilometara daleko. Upotreba složenih oruđa je takođe bila jače povezana sa migracijom ženki.

„Naše tumačenje je da su ta složena oruđa napravljena putem razvoja nekog ranijeg jednostavnog oblika i zbog toga moraju da zavise od prenosa sa ženkama iz zajednica koje su prvobitni izumitelji do svih drugih zajednica usput“, kaže Vajten.

„To pokazuje da su složena oruđa zavisila od društvenih razmena među grupama, što je vrlo iznenađujuće i uzbudljivo“, kaže Gunasekaram.

Međutim, definicija složenog ponašanja nije sasvim jasna. Može se reći da je sama upotreba štapa složena. Druga grupa istraživača je otkrila takozvanu kumulativnu kulturu kod šimpanzi koje prave sunđere od mahovine umesto od lišća – što nije složenije, ali je efikasnije u cilju upijanja mineralima bogate vode iz iskopina u glini. Tako da u pitanju nije veća složenost, već prosto tehnika razvijena na bazi neke prethodne.

Kumulativna kultura je i dalje izraženo sporija kod šimpanzi u poređenju sa ljudima, verovatno zbog različitih kognitivnih sposobnosti i odsustva govora. Takođe, šimpanze su mnogo manje u interakciji sa drugim izvan svoje zajednice, zbog čega imaju manje prilika da dele kulturu.

(Telegraf Nauka/New Scientist)