Otkriće u dubokom moru baca svetlo na život u toj zoni sumraka
Nova studija bi mogla promeniti način na koji naučnici posmatraju mikrobne procese u dubokom okeanu. Neočekivani nalazi proširuju naše znanje o uticajima klimatskih promena, uključujući kako i gde okean skladišti ugljenik.
Zona sumraka u okeanu je duboka, mračna i – oskudna gvožđem.
Sunčeva svetlost ne stiže do te oblasti od 200 do 1.000 metara ispod površine, gde su nivoi gvožđa, bitnog mikronutrijenta, toliko niski da je rast bakterija ograničen.
Preporučujemo
Svetla upaljena tokom čitave noći menjaju ponašanje riba, čak i u sledećoj generaciji
Jeziva džinovska figura se pojavila na Grenlandu posle katastrofalnog događaja
Radi nadoknađivanja, bakterije proizvode molekule poznate kao siderofori, koji pomažu bakterijama da sakupe neznatne količine gvožđa iz okolne vode.
„Znanje o organizmima koji omogućavaju apsorbovanje ugljenika u okean je važno za razumevanje uticaja klimatskih promena“, kaže Tim Konvej, profesor hemijske okeanografije na Univerzitetu Južne Floride.
Kad organska materija iz površinskog okeana pada u duboki okean, to funkcioniše kao biološka pumpa koja uklanja ugljenik iz atmosfere i odlaže ga u morsku vodu i sedimente. Merenje stopa i procesa koji utiču na tu pumpu daje nam uvid u kako i gde okean skladišti ugljenik.
Istraživači su sakupili uzorke vode iz gornjih 1.000 metara vodenog stuba tokom ekspedicije na istoku Pacifika od Aljaske do Tahitija. Nalazi su bili iznenađujući. Ne samo da su koncentracije siderofora bile visoke u površinskim vodama, gde se očekuje manjak gvožđa, već su bile povišene i u vodama na dubini između 200 i 400 metara, gde koncentracije nutrimenata i gvožđa ne bi trebalo da imaju veliki uticaj na rast bakterija.
Studija pokazuje da nedostatak gvožđa ima visok nivo za bakterije koje žive u dubini velikog dela istočnog Pacifika i da bakterije koriste siderofore kako bi povećale unos gvožđa. To utiče na biološku pumpu pošto su te bakterije odgovorne za razgradnju organske materije dok tone kroz zonu sumraka.
Izučavanje siderofora je još u početnim fazama. Istraživači su tek nedavno razvili pouzdane metode merenje tih molekula u uzorcima vode i još proučavaju gde i kad mikrobi koriste siderofore da obezbede gvožđe.
Ipak, ova studija jasno pokazuje uticaj siderofora na kretanje nutrimenata u okeanskoj zoni sumraka. Eksperimenti u blizini površine se moraju proširiti na zonu sumraka radi dobijanja potpune slike načina na koji nutrimenti oblikuju morske biogeohemijske cikluse.
(Telegraf Nauka/Science Daily)