Čudni tajanstveni talasi koji zbunjuju naučnike možda su svuda u omotaču Zemljinog jezgra

Izgleda da se strukture koje raspršuju seizmičke talase duboko u omotaču Zemljinog jezgra nalaze svuda gde istraživači pogledaju.

Misteriozne zone u dubokom omotaču gde zemljotresni talasi uveliko usporavaju možda su zapravo svugde, piše Live Science.

Naučnici su već znali da se zone ultraniske brzine (ULVZ) nalaze u blizini žarišta – regiona u omotaču gde vreli kamen ide gore, formirajući vulkanske ostrvske lance poput Havaja. Međutim, misteriozni talasi ukazuju da bi ova obeležja mogla biti široko rasprostranjena.

Preporučujemo

Zone ultraniske brzine, koje se nalaze u donjem omotaču blizu granice sa jezgrom, mogu da uspore seizmičke talase do 50%.

„To je jedno od najekstremnijih obeležja koja vidimo bilo gde u unutrašnjosti planete, a ne znamo šta su, odakle dolaze, od čega su napravljene i koju ulogu igraju unutar Zemlje“, kaže Majkl Torn, geolog i geofizičar sa Univerziteta Jute.

Torna je zainteresovala jedna druga misterija omotača. Veoma veliki potresi, poput onih u zonama subdukcije kad jedna tektonska ploča ide ispod druge, oslobađaju jake talase. Neki od tih takozvanih PKP talasa putuju kroz omotač, likvidno spoljnje jezgro i onda ponovo omotač na putu do suprotne strane planete od mesta gde su nastali. Ovim talasima ponekad prethodi još jedna neobična vrsta talasa - prekurzorni PKP talas.

Prekurzorni PKP talasi dolaze pre glavnog talasa nakon rasejavanja misterioznih crta u donjem omotaču. Pomoću kompjuterskog modeliranja, Torn i kolege su otkrili predvidljive obrasce u načinu variranja brzine PKP talasa.

Stoga su tragali za sličnim obrascima u podacima o stvarnim zemljotresima. Nalazi su pokazivali da nešto drastično usporava talase zemljotresa rasejavajući njihovu energiju.

Dva moguća kandidata su bili doline i grebeni duž granice između jezgra i omotača gde su talasi putovali, ili ULVZ. Granica između jezgra i omotača ispod zapadnog Pacifika, kuda su prolazili talasi posmatranih zemljotresa, smatra se glatkom. Međutim, ranije istraživanje je otkrilo veliku ULVZ ispod zapadnog Pacifika, istočno od Filipina, što se poklapa sa izučavanim regionom.

Istraživači su takođe pronašli obeležja ULVZ na drugim mestima. Studija je otkrila manja područja nečega što izgleda kao još ULVZ ispod Severne Amerike. Drugo istraživanje je pronašlo znakove ULVZ ispod severne Afrike, istočne Azije, Papua Nove Gvineje i pacifičkog severozapada.

Neki istraživači pretpostavljaju da bi zone ultraniske brzine mogle biti tragovi džinovskih udara iz Zemljine rane faze meteorskog bombardovanja. Međutim, ako su te zone široko rasprostranjene, to sugeriše da aktivno nastaju i danas.

Torn misli da bi to mogle biti oblasti vulkanskih bazaltnih stena, formiranih usred okeana na mestima razilaženja morskog dna. Kad taj bazalt bude uvučen u omotač jezgra putem subdukcije, lako se topi i može napraviti džepove u kojima seizmički talasi usporavaju. Te džepove bi zatim mogle pomerati druge ploče subdukujuće kore, koje prodiru u Zemljinu unutrašnjost.

Bolje razumevanje ULVZ može popraviti znanje o vulkanskim žarištima i kretanju omotača. Mnogo je otvorenih pitanja bez odgovora, kaže Torn.

(Telegraf Nauka/Live Science)