Zemljotresi možda nisu glavni uzrok poplavnih izliva glečerskih jezera

Foto: Shutterstock

Kad brana popusti, naglo izlivanje velike količine vode dovodi do poplava sa katastrofalnim posledicama po životnu sredinu i zajednice, piše Phys.org.

Takvi događaji izgleda postaju uobičajeniji dok se glečeri povlače, a otopljeni led se akumulira u većim i brojnijim glečerskim jezerima, usled klimatskih promena.

Preporučujemo

Često je podrhtavanje tla zbog zemljotresa povezano sa pokretanjem izliva glečerskih jezera putem narušavanja brane. Seizmička aktivnost takođe može izazvati destabilizaciju okolnih obronaka dovodeći do odrona kamenih fragmenata koji potiskuju vodu preko brane.

Međutim, nova studija ukazuje da bi taj proces mogao biti mnogo složeniji. Dr Džoen Vud sa Eksiterskog univerziteta i saradnici proučavali su glečerska jezera u tropskim peruanskim i bolivijskim Andima. Otkrili su da je od 59 zemljotresa između 1900. i 2021. u blizini glečerskih jezera samo jedan uzrokovao izlivanje.

U pogledu globalnih podataka o izlivanju glečerskih jezera zbog zemljotresa, dr Vud kaže da se samo 11 može pouzdano dovesti u vezu (od kojih je šest povezano sa jednim zemljotresom magnitude 7,9 u maju 1970. u Peruu).

Uprkos intuitivnoj povezanosti seizmičke aktivnosti koja destabilizuje brane i katastrofalnih poplava, dokazi ne obezbeđuju empirijsku podršku.

Radi dalje provere, istraživači su identifikovali 11.733 zemljotresa sa magnitudom većom od 4 i 67 izliva glečerski jezera od 1900. Ove poplave su podeljene u četiri kategorije da bi se ustanovilo da li je bilo kašnjenja – da li se poplava desila isti dan kad i zemljotres, u roku od mesec dana, šest meseci ili godinu dana.

Naučnici su ispitali četiri procesa povezana sa zemljotresima, kao i zašto nisu izazvali izlive glečerskih jezera (osim anomalije iz 1970).

I. Klizišta izazivaju prelivanje preko morena. Što se tiče događaja iz 1970, pet od šest izliva je bilo izazvano masivnim pomeranjima, ali dr Vud i kolege sugerišu da manja veličina glečerskih jezera možda znači da to ne proizvodi toliko istisnuće kao pri blokiranju rečnog sistema.

II. Podrhtavanja narušavaju morene. Seizmički talasi se rasipaju dok stignu do dna doline, gde glečerska jezera nastaju. Slabiji potresi koji stignu do morena znače da je manja verovatnoća kolapsa, a mali pokreti mogu čak redukovati poroznost i povećati stabilnost.

III. Likvefakcija – slabo konsolidovani i vodom natopljeni sedimenti podložni su likvefakciji. Površina gubi snagu i gornje strukture tonu. Ranjivi sedimenti su generalno sastavljeni od manih elemenata nego morene.

IV. Rasedanje – brane glečerskih jezera obično nemaju velike rasede koji bi inicirali propadanje, a ako rasedi presecaju jezero obično nisu izraženi na površini.

Ovo istraživanje je važno jer dovodi u pitanje koncepciju da su zemljotresi bitan pokretač izliva glečerskih jezera i ukazuje da je potrebno još istraživanja da bi se utvrdio glavni uzrok (možda permafrost i strukturna geologija) i tako ublažili uticaji na životnu sredinu, infrastrukturu i zajednice.

(Telegraf Nauka/Phys.org)