Fosilno grenlandsko otkriće ukazuje na povećan rizik od katastrofe zbog nivoa mora

Tragovi semena, grančica i insekata u uzorku iz jezgra leda zapanjili su naučnike i potvrdili da se centar ledene ploče topio u bliskoj prošlosti.

Priča o Grenlandu postaje sve zelenija – i strašnija.

Nova studija predstavlja prve direktne dokaze da se centar – ne samo obod – grenlandske ledene ploče topio u nedavnoj geološkoj prošlosti i da je trenutno ledom prekriveno ostrvo tada bilo dom zelenoj tundri, piše EurekAlert.

Preporučujemo

Naučnici su ponovo ispitali uzorak leda uzet 1993. godine sa dubine od oko tri kilometra iz samog centra Grenlanda. Otkrili su zemljište koje sadrži delove vrbe, insekata, gljiva i semena maka u odličnom stanju.

„Ovi fosili su lepi“, kaže Pol Birmen sa Vermontskog univerziteta, „ali nisu lepe implikacije u pogledu uticaja klimatskih promena koje izazivaju ljudi na topljenje grenlandske ledene ploče“.

Studija potvrđuje da se grenlandski led topio i da je ostrvo bilo zeleno tokom prethodnog toplog perioda, verovatno u poslednjih milion godina, što sugeriše da je ta džinovska ledena ploča slabija nego što su naučnici mislili.

Ako je led koji pokriva centar ostrva bio otopljen, najveći deo ostatka Grenlanda je takođe morao biti otopljen – i to verovatno više hiljada godina, da bi mogli da se formiraju tlo i ekosistem.

Ova nova studija ukazuje da se veliki deo porasta nivoa mora desio u vreme kad uzroci zagrevanja nisu bili naročito ekstremni, upozoravajući kakvu štetu bismo mogli izazvati ako nastavimo sa zagrevanjem.

Nivo mora danas raste više od 2,5 centimetara svake decenije. I to se dešava sve brže i brže. Verovatno će biti nekoliko desetina centimetara više do kraja veka. Ako se emisija gasova staklene bašte – od sagorevanja fosilnih goriva – drastično ne smanji, skoro potpuno topljenje grenlandskog leda tokom narednih vekova, do nekoliko milenijuma, dovešće do porasta nivoa mora od oko sedam metara.

„Priobalni gradovi širom sveta idu pod vodu. Ne kupujte kuću na plaži“, kaže Birmen.

Ispitivanje ledenog jezgra

Naučnici sa Univerziteta Kolumbija su 2016. testirali isto ledeno jezgro iz 1993. (nazvano GISP2) i objavili kontroverznu studiju koja sugeriše da trenutna grenlandska ledena ploča nije starija od 1,1 milion godina, da su postojali dugi periodi bez leda tokom pleistocena (geološki period koji je počeo pre 2,7 miliona godina) i da bi – ako je led otopljen na lokaciji GISP2 – 90% ostatka Grenlanda takođe bilo otopljeno.

Bio je to veliki korak ka rušenju stare priče da je Grenland nepopustljiva tvrđava leda, čvrsto zaleđena milionima godina.

Onda su 2019. Pol Birmen i međunarodni tim naučnika preispitali drugi uzorak ledenog jezgra, uzet u američkoj vojnoj bazi u blizini obale Grenlanda u 1960-im. Sa zaprepašćenjem su otkrili grančice, semenje i delove insekata, što je pokazivalo da je tamošnji led bio otopljen u okviru poslednjih 416.000 godina.

Istraživači su se potom zapitali šta je u sedimentu uzorka GISP2.

Nova studija sad potvrđuje da je hipoteza iz 2016. o „krhkom Grenlandu“ ispravna. I povećava razloge za zabrinutost, pokazujući da je ostrvo bilo dovoljno toplo, dovoljno dugo vremena, da se čitav ekosistem tundre, možda sa malim drvećem, razvije tamo gde je danas led debeo više od tri kilometra.

„Sad imamo direktne dokaze ne samo da je led bio otopljen, već i da su tamo živeli insekti i biljke“, kaže Birmen. „I to je neosporno. Ne morate da se oslanjate na kalkulacije ili modele“.

Inicijalno je otkriven očuvan biološki materijal – ne samo šljunak i kamen – na dnu uzorka ledenog jezgra, a zatim je taj materijal pažljivo ispitan. Istraživači su identifikovali spore mahovine, delove pupoljka vrbe, složeno oko insekta i seme arktičkog maka, malenog cveta koji se dobro adaptira na hladnoću.

Međutim, ne baš toliko dobro, što nam govori da se grenlandski led bio otopio i da je postojalo zemljište, jer ti cvetovi ne rastu na kilometrima debelom ledu.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)