Ovo se na Floridi desilo prvi put: Klimatske promene uništile retku biljku - drvo kaktusa sa belim cvetom

Do 2021. godine, bilo je oko 150 stabala kaktusa - Ki Largo

Retka vrsta kaktus drveta, sa velikim belim cvetovima čiji miris podseća na beli luk, a koja je poslednjih decenija rasla samo u Ki Largu na jugu Floride, prva je biljna vrsta izumrla na Floridi zbog klimatskih promena, navode naučnici. Ona je nestala između ostalog i zbog porasta nivoa okeana.

Kaktusi Ki Largo (Pilosocereus millspaughii) mogu dostići visinu veću od šest metara, imaju cvetove krem bele boje sa mirisom belog luka, koji ih čini atraktivnim za oprašivače - posebno slepe miševe koji ih oprašuju po mesečini. Njihovi crveni i ljubičasti plodovi takođe privlače ptice i sisare.

Preporučujemo

Kaktus drvo, koje je ponovo otkriveno 1992. godine, bilo je ograničeno na malu populaciju na Ki Largu, na delu najjužnijeg arhipelaga koji se završava na 90 milija pre Kube.

Nestalo je slane vode, erozije tla usled uragana i plime, ali i biljojeda, navode stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja Floride i tropske botaničke bašte u Majamiju koji upozoravaju i da bi nestanak tog kaktus drveta moglo da bude upozorenje i za ostale biljne vrste.

Do 2021. godine, bilo je oko 150 stabala kaktusa - Ki Largo u izolovanoj "šumi" a kojoj se od tada dramatično smanjivao broj.

Istraživači su neke stabljike radi kultivacije preneli van prirodne lokacije u Koral Gejbls u Majamiju u nadi da će sačuvati vrstu. Semenke su pohranili u banku semeki.

Botaničar Džon Smol je još 1917. primetio da je kaktus drvo Ki - koji je dugo bilo veoma rasprostranjeno na Ki Vestu, počelo da nestaje zbog toga što su ga koristili za ogrev i građevinu.

Studija objavljena u časopisu Instituta za botanička istraživanja Teksasa, čiji je vodeći autor Dženifer Posli, dokumentuje pad populacije kaktusa drveta Ki Largo.

Iako ova vrsta kaktusa i dalje raste na nekoliko udaljenih karipskih ostrva, uključujući severnu Kubu i delove Bahama, postaje jasno da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima veoma ozbiljna pretnja za njihov opstanak. Klimatske promene, koje su rezultat topljenja ledenih pokrivača i glečera, dovode do povećanja nivoa mora i okeana. Zagrevanje okeana takođe doprinose porastu nivoa vodenog pokiravača. Ovi faktori imaju ozbiljan uticaj na ekosisteme obalskih područja, uključujući i populaciju kaktusa drveta Ki Largo.

(Telegraf Nauka/Tanjug)