Velike mačke mogu da razlikuju poznate i nepoznate ljudske glasove

Tigrovi, gepardi i snežni leopardi, poput domaćih mačaka, reaguju različito na poznate i nepoznate glasove.

Od tigrova do geparda, velike mačke mogu izgledati veličanstveno ravnodušne. Međutim, istraživači su otkrili da one mogu razlikovati poznate i nepoznate ljudske glasove, što sugeriše da čak ni životinje koje izbegavaju život u grupama uopšte nisu društveno nesposobne, piše Guardian.

Iako su mačke često prikazane kao pomalo distancirane, istraživači su ranije otkrili da domaće mačke mogu razlikovati glasove svojih vlasnika od glasova drugih ljudi.

Preporučujemo

Istraživači su sad otkrili da egzotični rođaci kućnih ljubimaca takođe imaju sluh za različite tonove – barem oni koji žive u zarobljeništvu.

Prof. Dženifer Vonk sa Oklendskog univerziteta u Mičigenu kaže da bi nalazi mogli ukazivati na potrebu tih životinja u divljini da identifikuju svoje mladunce i da vode računa o tome ko bi mogao biti u njihovoj blizini. Ta veština bi im takođe mogla pomoći obrate pažnju na glasove upozorenja drugih vrsta.

Ne bi trebalo da pretpostavljamo da je društvenost samo u grupnom životu i da samo grupni život ima značaj za kogniciju, rekla je Vonk.

Ona i njene kolege su proučavali lavove, oblačaste leoparde, snežne leoparde, servale i druge egzotične vrste mačaka koje žive u zoološkim vrtovima, utočištima i prirodnim rezervatima.

Nakon preliminarne studije koja je obuhvatila sedam mačaka iz pet vrsta, izveli su veću studiju sa 24 mačke iz 10 vrsta, od kojih su 16 odgojili ljudi, a osam sopstvena majka.

Svaka od tih mačaka je izložena audio snimcima tri nepoznata čoveka koji izgovaraju iste reči – „Dobro jutro, kako ste danas?“ – koje bi pratio snimak poznatog glasa, npr. čuvara. Poslednji, peti snimak je predstavljao još jedan nepoznat glas.

Proces je zatim ponovljen sa snimcima istih ljudi, ali ovaj put sa nazivom egzotične mačke.

Istraživači su snimili i analizirali reakcije i ponašanja mačaka u pogledu svakog snimka – promenu pogleda, pomeranje glave, kretanje prema ili od zvuka, ili vokalizacije kao što su siktanje i režanje.

Rezultati su pokazali da bez obzira na pol ili način odgoja mačke reaguju mnogo brže, duže i inzenzivnije na poznati ljudski glas nego na četiri nepoznata glasa.

Rezultati su se održali i kad su lavovi – jedine divlje mačke koje žive u velikim grupama – bili isključeni iz analize. Uključenost naziva mačaka nije značajno menjala stvari.

Istraživači kažu da nalazi takođe ukazuju da sposobnost raspoznavanja individualnih ljudskih glasova nije rezultat domestikacije, već prosto redovne izloženosti ljudima.

Ipak, studija ima ograničenja – zbog malog uzorka istraživači nisu mogli da razdvoje rezultate po vrstama, dok su sve mačke bile u zarobljeništvu i većina odgojena tamo.

Zanimljivo je to što čak i nedomestikovane mačke registruju ko brine o njima, kaže Vonk. Možda nisu baš toliko ravnodušne i distancirane kao što se ponekad smatra.

(Telegraf Nauka/Guardian)