Mlade gorile i šimpanze vole da se zadirkuju: Ljudsko ponašanje primećeno kod 4 vrste majmuna
Sposobnost humora verovatno se razvila u ljudskoj evolutivnoj liniji pre najmanje 13 miliona godina, veruju naučnici
Bebe u igri zadirkuju jedna drugu već sa osam meseci, što znači da jezik nije ključ tog ponašanja. Upravo zbog toga i veliki čovekoliki majmuni – gorila, šimpanzi, orangutana i bonoboа – imaju praksu da se međusobno zadirkuju, pokazalo je istraživanje tima kognitivnih biologa i primatologa.
Kao i kod ljudi, zadirkivanje je provokativno, konstantno i uključuje elemente igre i iznenađenja. S obzirom da ga imaju sve četiri vrste velikih čovekolikih majmuna, sposobnost humora verovatno se razvila u ljudskoj evolutivnoj liniji pre najmanje 13 miliona godina, navodi Phys.org.
To je ustanovljeno na osnovu posmatranja 75 sati video snimaka velikih majmuna napravljenih u zoološkim vrtovima u Lajpcigu u Nemačkoj i San Dijegu u Sjedinjenim Američkim Državama na osnovu čega je uočeno 18 različitih vrsta zadirkivanja u kojima pripadnici majmuna, većina starosti od tri do pet godina, zadirkuju druge majmune, prenosi Gardijan.
Kako se navodi, majmuni su bockali druge, gurali ih i potom bežali, nudili predmete, a zatim ih povlačili nazad, telom udarali jedni o druge, zabijali lice u lica drugih, vukli pramenove dlake, delove tela i golicali se međusobno.
Istraživanje je sprovedeno nad devet bonobo majmuna, po četiri orangutana i gorile i 17 šimpanzi i na osnovu nje su uočene različiti oblici zadirkivanja, pa je tako ustanovljeno da je bockanje najčešći oblik zadirkivanja i za odrasle i za njihove mladunce, a da su mladunci češće u odnosu na svoje starije udarali i mahali delovima tela, dok su odrasli bili nežniji u odnosu na njih i više primenjivali golicanje.
- Ono što je zanimljivo jeste to da smo pronašli sličnosti sa ljudskim zadirkivanjem beba. Kada ljudska odojčad zadirkuju svoju majku, obično gledaju u lice svoje majke tražeći reakciju. To vidimo i kod ovih velikih majmuna - rekla je Izabel Laumer sa Instituta Maks Plank za ponašanje životinja u Konstancu u Nemačkoj.
(Telegraf Nauka/Tanjug)