Ovi čovekoliki majmuni znaju kad ljudi nešto ne znaju

Neki veliki čovekoliki majmuni shvataju kad čovek nešto ne zna i sposobni su da im prenesu informaciju kako bi promenili ponašanje, pokazuje nova studija.

Istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins su proučavajući bonobo majmune otkrili da će oni pokazati gde su neke poslastice skrivene ako vide da ljudski partner ne zna gde su.

Preporučujemo

Radeći sa tri muška bonobo majmuna, doktorand Luk Taunrou je sedeo sa druge strane stola naspram jedne od životinja dok je druga osoba stavljala neku poslasticu ispod jedne od tri posude.

U nekim slučajevima, Taunrou je mogao da vidi ispod koje posude se poslastica nalazi i bobobo bi čekao da bude uslužen. U drugim situacijama, Taunrou ne bi mogao da vidi gde se poslastica nalazi i bonobo bi pokazao na odgovarajuću posudu da bi mu pomogao da nađe hranu.

Naizgled jednostavan eksperiment demonstrira prvi put da će čovekoliki majmuni preneti nepoznatu informaciju u cilju timskog rada. Ova studija je jedan od najjasnijih dokaza da ne-ljudski primat razume kad neko drugi nešto ne zna, kažu autori.

Ova sposobnost da se osete nedostaci u znanju drugih je poznata kao teorija uma. Kao ljudi, posedujemo teoriju uma, sposobnost da mislimo o perspektivama drugih. To je bitna odlika ljudske psihologije, koja nam omogućava da sarađujemo i naučimo ljude ono što shvatamo da ne znaju.

Ranije se smatralo da je teorija uma specifična za ljude, ali studija pokazuje da ovaj kapacitet imaju i bonobo majmuni, nadograđujući istraživanje o teoriji uma kod šimpanzi.

U planu je ispitivanje motivacije bonobo majmuna da dele informacije i načina na koji misle o umovima drugih individua. Pokazali smo da će čovekoliki majmuni komunicirati sa partnerom da bi promenili njegovo ponašanje, ali je otvoreno pitanje da li takođe pokazuju radi promene partnerovog mentalnog stanja ili njegovih verovanja, kažu istraživači.

Autori se nadaju da će studija doprineti podizanju svesti o bonobo majmunima, ugroženoj vrsti koja živi samo u Demokratskog Republici Kongo. Ovaj rad pokazuje koliko su bogati njihovi društveni životi.

Aleksander Pil, antropolog sa Londonskog univerzitetskog koledža, kaže da je studija informativna i da pruža jake dokaze da tri individue prilagođavaju svoje ponašanje s obzirom na status znanja čoveka.

Međutim, on ističe činjenicu da je studija uključivala samo tri bonobo majmuna koji nisu na slobodi i imaju komunikaciju sa čovekom, što ne bi bilo uobičajeno u divljini.

Ipak, to ne umanjuje značaj studije. Rezultati daju još jedan uvid u umove naših najbližih rođaka.

(Telegraf Nauka/Yahoo/CNN)