Bonobo majmuni kombinuju reči na načine smatrane specifičnim za čoveka

Fraze u cilju popravljanja napetih društvenih situacija imaju značenja koja prevazilaze puki zbir njihovih delova.

Bonobo majmuni koriste kombinaciju glasova u cilju pospešivanja mirnog odnosa sa partnerom tokom rituala parenja. Ovo otkriće je deo studije koja sugeriše da naši bliski evolucioni rođaci mogu da povežu vokalizacije radi proizvodnje fraza sa značenjima koja prevazilaze prost zbir delova – što se često smatra specifičnim za ljudski jezik.

Preporučujemo

„Ljudski jezik nije tako specijalan kao što smo mislili“, kažu istraživači sa Ciriškog univerziteta. U ljudskom jeziku, reči se često kombinuju radi stvaranja fraza sa značenjem koje je prosto zbir delova, ili sa značenjem koje je povezano sa značenjem sastavnih reči, ali drugačije od njega.

„Plava plesačica“ je osoba koja je i plava i plesačica, treba samo da sastavite značenja. Međutim, „loša plesačica“ nije osoba koje je loša i koja je plesačica, tako da „loša“ zaista menja značenje „plesačice“.

Smatralo se da su životinje poput ptica i šimpanzi sposobne samo za prvi tip kombinacije, ali su naučnici otkrili da bonoboi mogu da prave oba tipa kombinacija.

Snimljeno je 700 vokalizacija 30 odraslih bonobo majmuna u Demokratskoj Republici Kongo, proveravajući kontekst svake naspram liste od 300 mogućih situacija ili opisa.

Rezultati pokazuju da bonoboi poseduju sedam tipova oglašavanja, upotrebljavanih u 19 kombinacija, od kojih 15 zahteva dalju analizu, ali izgleda da četiri slede pravila ljudskih rečenica.

Kevtanje – za koje se smatra da znači „hajde da radimo to“, praćeno roktanjem – za koje se smatra da znače „pogledaj šta radim“, u kombinaciji izgleda znače „hajde da radimo ono što ja radim“. Ta kombinacija je reflektovala zbir svojih delova i korišćena je za podsticanje drugih da prave noćne jazbine, kažu istraživači.

Ostale tri kombinacije su imale značenje koje je izgleda povezano sa značenjem sastavnih delova, ali različito.

Na primer, cijukanje – koje otprilike znači „voleo bih da…“, praćeno pištanjem – izgleda sa značenjem „hajde da ostanemo zajedno“, mogli bi se kombinovati radi smirivanja napetih društvenih situacija, kao tokom parenja ili demonstracije snage.

Istraživači kažu da nalazi u slučaju bonobo majmuna, zajedno sa ranijim proučavanjem šimpanzi, imaju implikacije u pogledu evolucije jezika kod ljudi, pošto su sve tri vrste pokazale sposobnost da kombinuju reči ili vokalizacije radi kreiranja izraza.

Kognitivni gradivni blokovi koji omogućavaju ovu sposobnost stari su barem sedam miliona godina i reč je o zaista sjajnom nalazu, kažu autori studije.

(Telegraf Nauka/Guardian)