Misterija ogromnih eksplodirajućih kratera u Sibiru možda je konačno rešena
Ogromni eksplodirajući krateri za koje se zna da postoje samo na permafrostom pokrivenim ruskim poluostrvima Jamal i Gidan možda su rezultat specifičnih uslova kakvi ne postoje na drugim arktičkim mestima.
Osam kratera u sibirskom permafrostu, dubokih 50 metara, zbunjuju naučnike otkako su otkriveni pre više od 10 godina. Specifični su za ruska severna poluostrva Jamal i Gidan, što sugeriše da je rešenje zagonetke u tom predelu, piše Live Science.
Istraživači su tokom godina predložili nekoliko objašnjenja, u rasponu od udara meteora do eksplozija prirodnog gasa.
Preporučujemo
Vrelina okeana doprinela „čudnim vremenskim prilikama“, pokazalo istraživanje
Ljudi ubiju 80 miliona ajkula godišnje – od kojih 25 miliona imaju status ugrožene vrste
Jedna teorija kaže da su krateri nastali na mestu jezera punih prirodnog gasa koji je izbijao iz permafrosta. Ta jezera su možda presušila, izlažući svoja korita ledenim temperaturama koje su zapečatile otvore kroz koje je gas izlazio. Sakupljeni gas u permafrostu je možda na kraju oslobođen putem eksplozija koje su napravile ogromne kratere.
Međutim, taj model ne objašnjava činjenicu da tih ogromnih kratera ima na raznim geološkim lokacijama širom poluostrva, a da nisu na svim postojala jezera.
Ranija istraživanja su takođe povezivala kratere sa akumulacijom prirodnog gasa u permafrostu, ali ne mogu da objasne zašto se takve rupe nalaze samo na severu Rusije. Dakle, formiranje tih ogromnih kratera ukazuje na uslove specifične za Jamal i Gidan.
Permafrost na Jamalskom i Gidanskom poluostrvu uveliko varira u debljini, u rasponu od nekoliko desetina metara do 500 metara. Tlo se verovatno zaledilo pre više od 40.000 godina, zarobljavajući drevne morske sedimente bogate metanom koji se postepeno pretvarao u ogromne zalihe prirodnog gasa. Te zalihe proizvode toplotu koja topi permafrost odozdo, ostavljajući džepove gasa u njegovoj osnovi.
Permafrost u Rusiji i drugim oblastima takođe se topi na površini usled klimatskih promena. Na mestima gde je već tanak na poluostrvima Jamal i Gidan topljenje sa obe strane i pritisak gasa mogu dovesti do kolapsa preostalog permafrosta, izazivajući eksploziju.
Ovaj „efekat šampanjca“ bi objasnio prisustvo manjih kratera oko osam ogromnih, pošto bi ogromni komadi leda izbačeni ekplozijom mogli napraviti znatna udubljenja u tlu.
Možda ima više takvih kratera nego što mislimo jer su voda i sedimenti verovatno ispunili neke od rupa tokom vremena.
Oslobađanje prirodnog gasa i metana prilikom tih eksplozija moglo bi aktivirati klimatske povratne sprege ako globalne temperature nastave da rastu i ubrzavaju topljenje permafrosta.
Oko 1.700 milijardi tona gasova koji proizvode efekat staklene bašte, uključujući ugljen-dioksid i metan, nalazi se u arktičkom permafrostu. Sve veće emisije zbog topljenja permafrosta predstavljaju veliki problem.
(Telegraf Nauka/Live Science)