"Biće pogođen svaki čovek na planeti": Upravo je objavljena prognoza naučnika, izgleda da je katastrofa blizu!
Ako se nešto hitno ne učini...
Ključni sistem okeanskih struja mogao bi da se raspadne u narednih nekoliko decenija ukoliko čovečanstvo nastavi da u atmosferu emituje zagađenje koje zagreva Zemlju, upozoravaju naučnici. Ovakav scenario mogao bi katastrofalno da utiče na globalnu klimu i "uticao bi na svaku osobu na planeti", piše CNN.
U novom istraživanju koje je objavljeno u magazinu Nature tvrdi se da bi Atlantska meridijanalna cirkulatorna struja (AMOC) - čiji deo je Golfska struja - mogla da se raspadne sredinom ovog veka, a možda čak već i 2025. godine.
AMOC je kompleksna mreža struja koja funkcioniše kao džinovska transportna traka "prebacuje" toplu vodu iz tropskih krajeva prema severu Atlantskog okeana, gde se ova voda hladi, postaje slanija i tone dublje u okean, pre nego što krene na jug.
Ona igra ključnu ulogu u klimatskom sistemu, pošto pomaže pri regulisanju globalnih šablona vremena. Njeno gašenje bi moglo da ima ogromne implikacije, među kojima su ekstremne zime na severu i porast nivoa okeana i mora, koje bi uticalo na delove Evrope i SAD, kao i pomeranje monsuna u tropskim krajevima.
Već godinama naučnici upozoravaju na nestabilnost ove struje, kako se klimatska kriza ubrzavala i pretila uništenju ravnoteže temperature i slanosti vode od kojih zavise ove struje.
Kako se okeani zagrevaju i led se topi, više "slatke" vode uliva se u okeane i smanjuje gustinu vode, što joj smanjuje sposobnost da tone. Kad voda postane previše "slatka" ili previše topla, ili i jedno i drugo, "pokretna traka" se zaustavlja.
Ovo se dešavalo i ranije. Pre više od 12.000 godina, brzo topljenje glečera izazvalo je gašenje AMOC, što je dovelo do ogromnih fluktuacija u temperaturi severne hemisfere od 10 do 15 stepeni celzijusa, i to za samo jednu deceniju.
- Gašenje ove struje bi uticalo na svaku osobu na planeti - toliko je to velika i važna stvar - rekao je Peter de Meonkal, predsednik Okeanografskog instituta Vuds Hol, koji inače nije bio deo ove studije.
Izveštaj Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama iz 2019. godine predvideo je da će AMOC oslabiti tokom ovog veka, ali je tada predviđano da njeno potpuno gašenje do 2100. godine nije verovatno.
Nova studija, međutim, došla je do alarmantnih zaključaka.
Pošto se AMOC prati neprekidno od 2004. godine, autori istraživanja su potražili mnogo veći izvor podataka, i to onaj koji bi mogao da pokaže kako su se struje ponašale u periodu u kojem nije bilo klimatskih promena koje je izazvao čovek.
- Morali smo da se vratimo nazad u vreme - rekao je Peter Ditlevsen, profesor klimatske fizike na Univerzitetu Kopenhagen i jedan od autora izveštaja. Naučnici su analizirali temperaturu površine mora na severu Atlantika u području južno od Grenlanda tokom 150-godišnjeg perioda između 1870. i 2020. godine.
Ovaj deo okeana se zagreva vodom koja se transportuje na sever iz tropskih delova okeana preko AMOC, kaže Ditlevsen, i tvrdi da "ako se ona hladi, to znači da AMOC slabi". Autori studije su zatim iz jednačine izuzeli uticaj zagrevanja za koje su odgovorni ljudi na temperaturu vode, kako bi razumeli kako se menjaju ove struje.
Pronašli su "rane signale za uzbunu", kad je reč o kritičnim promenama AMOC, i na kraju su mogli "sa visokim stepenom verovatnoće" da zaključe da bi AMOC mogla da se ugasi već 2025. godine, ali i da će se to desiti najkasnije 2095. godine. Najverovatnije je da će se ovaj kolaps desiti negde između 2039. i 2070, kaže Ditlevsen.
- Ovo je zaista zastrašujuće. Ovo nije nešto što samo lako zapišete u papire. Veoma smo sigurni da je ovo siguran rezultat - rekao je on za CNN.
De Menokal je rekao da su rezultati ovog istraživanje "i iznenađujući i alarmantni". On je rekao za CNN da je već neko vreme jasno da će AMOC oslabiti u narednim decenijama. Krajem 2021. godine jedno istraživanje je pokazalo da AMOC pokazuje znake nestabilnosti usled klimatskih promena, ali sve dosad nismo imali jasan pokazatelj kad bi sve ovo moglo da se desi.
- Novo istraživanje pokazuje originalnu analizu koja se fokusira na to kad će se desiti prekid AMOC - kaže de Menokal. Predviđanje studije da će se kolaps dogoditi oko 2050. godine je "alarmantno rano, imajući u vidu globalni uticaj takvog događaja". Iako, on je dodao, zasad nema direktnih znakova da se AMOC urušava.
Štefan Ramstorf, profesor fizike okeana na Univerzitetu Potsdam u Nemačkoj, koji nije učestvovao u studiji, kaže da ovo istraživanje potvrđuje rezultate ranijih.
- Ima još mnogo nesigurnosti oko toga gde je "tačka bez povratka" za AMOC, ali nova studija dodaje dokaze u korist tvrdnje da je ona mnogo bliže nego što smo mislili pre samo par godina - rekao je on za CNN. - Naučni dokazi su sada takvi da ne možemo da isključimo da će se to desiti u sledećih deceniju ili dve.
U izveštaju se poziva na brze i efikasne mere kako bi se zagađivanje planete spustilo na nulu, da bi se smanjile globalne temperature i usporilo topljenje leda na Arktiku.
- Ključna stvar ovog izveštaja je ta da nemamo mnogo vremena da uradimo ovo. A ulog je upravo mnogo povećan - rekao je de Menokal.
(Telegraf.rs/CNN/Nature)