Bio zarobljen u ledu Sibira 46.000 godina: Istraživači uspeli da ga ožive, pa da prate potomke 100 generacija

Naučnici su uspeli da ožive mikroskopskog valjkastog crva koji je čak 46.000 godina proveo zamrznut u sibirskom permafrostu, čime su otvorili potpuno novo poglavlje u proučavanju opstanka života u ekstremnim uslovima.

Ovo izuzetno otkriće prvi put je predstavljeno još 2018. godine, kada su istraživači uspeli da ožive dve vrste mikroskopskih nematoda pronađenih u večito zaleđenom tlu Sibira. Naknadna istraživanja pokazala su da jedna od njih pripada do tada nepoznatoj vrsti, koja je dobila ime Panagrolaimus kolymaensis, po oblasti oko reke Kolime gde je pronađena.

Preporučujemo

Nova studija, objavljena 2023. godine, potvrdila je da je ovaj organizam proveo oko 46.000 godina u zaleđenom tlu, što ga čini znatno starijim nego što se prvobitno pretpostavljalo.

Iako je originalni primerak nakon odmrzavanja živeo kratko, uspeo je da se razmnoži bespolnim putem. Naučnici su zatim u laboratoriji uzgajili njegove potomke tokom više od 100 generacija, što im je omogućilo detaljno proučavanje ove neobične vrste.

Istraživači smatraju da je crv preživeo zahvaljujući procesu poznatom kao kriptobioza, stanju u kojem metabolizam gotovo potpuno prestaje. Pre zamrzavanja organizam proizvodi šećer trehalozu, koja štiti ćelije, DNK i proteine od oštećenja izazvanih ekstremnom hladnoćom i gubitkom vode.

Eksperimenti su pokazali da ova vrsta, slično poznatoj laboratorijskoj nematodi Caenorhabditis elegans, znatno bolje podnosi zamrzavanje ukoliko prethodno prođe kroz fazu blage dehidratacije. Upravo tada počinje proizvodnja trehaloze, za koju naučnici veruju da predstavlja ključ dugotrajnog opstanka.

Iako nematode ne privlače pažnju kao mamuti ili sabljozubi tigrovi, one imaju važnu ulogu u zemljišnim ekosistemima širom sveta. Naučnici smatraju da bi proučavanje njihovih mehanizama preživljavanja moglo da pruži dragocene informacije o evoluciji, otpornosti živih organizama na ekstremne uslove, ali i načinima očuvanja vrsta kojima danas preti izumiranje.

Prema autorima studije objavljene u PLoS Genetics, ovo otkriće menja dosadašnje razumevanje evolucije, jer pokazuje da pojedine vrste mogu da "preskoče" desetine hiljada godina zahvaljujući izuzetnim mehanizmima preživljavanja, ostavljajući mogućnost da se njihove razvojne linije nastave i posle veoma dugog perioda provedenog u stanju potpune neaktivnosti.

(Telegraf NAUKA/YahooNews)