Fosilizovana pčelinja gnezda u skeletu su nešto dosad neviđeno

Prvi put je otkriveno da „podzemne“ pčele prave gnezda unutar fosilnih ostataka drugih sisara.

Naučnici koji proučavaju jednu karipsku pećinu iskopali su nešto neočekivano: drevne pčele veoma različite od onih koje žive u košnicama i koje su nam najpoznatije.

Preporučujemo

Paleontolozi su pronašli fosilne tragove da se pčele gnezde unutar zakopanih kostiju drugih životinja. Ovi fosili, stari više hiljada godina, predstavljaju proizvod mračnog životnog ciklusa koji je uključivao drevne glodare i džinovske kukuvije. I mogli bi da nas nauče nekoliko lekcija o današnjim pčelama, kažu istraživači.

„Mislim da je najvažniji pokazati koliko raznovrsno može biti ponašanje pčela po pitanju gnežđenja“.

Prilikom iskopavanja fosila u pećini na ostrvu Haiti, tj. Hispaniola (na istočnoj polovini ostrva, koja pripada Dominikanskoj Republici), došlo je do neplaniranog otkrića.

Naučnici su tražili primate, glodare, guštere i druge kičmenjake za rad o kasnokvartarnim ekstinkcijama na ostrvima, povezanim sa ljudima i klimatskim promenama. Nisu traženi insekti, pošto oni obično nisu očuvani u takvom okruženju.

Pećina Kueva de Mono je sadržala hiljade fosila hutija, glodara u rodbinskoj vezi sa zamorcima. Ovo otkriće je bilo dovoljno neverovatno, s obzirom na to koliko retko se fosili hutija pronalaze u toj oblasti. Međutim, primećeno je da jedan od fosila, vilica hutije, ima neobičnu glatkoću.

Prvobitno je spekulisano da su ostatke hutije koristile ose za pravljenje svojih gnezda, ali se odlike tih gnezda nisu baš slagale sa onim što je pronađeno.

Na kraju je zaključeno da su ove ostatke verovatno koristili neki drugi insekti – drevna vrsta pčele koja pravi rupe u zemlji, poznata kao Osnidum almontei, a koja je živela pre više hiljada godina.

Zahvaljujući kasnijim dolascima u pećinu radi prikupljanja još fosila, istraživači su takođe pronašli dokaze o gnezdima u pršljenu hutije i zuba lenjivca (lenjivci su živeli na Karipskim ostrvima, ali su uveliko istrebljeni zbog ljudske aktivnosti).

Neobične pčele

Iako obično mislimo na pčele kao društvene insekte koji prave složena gnezda na očiglednim mestima, one su uglavnom solitarne i koriste širok spektar struktura i materijala za pravljenje gnezda, kažu istraživači. Međutim, iako se čini da ove drevne pčele imaju mnogo zajedničkog sa modernim pčelama, takođe se razlikuju na značajne i misteriozne načine.

Pčele koje su ostavile ove tragove su slične drugim pčelama po tome što su pravile gnezda u zemlji, ali se razlikuju od svih drugih poznatih vrsta po tome što su redovno koristile šupljine u zakopanim kostima, kažu istraživači. Druga ključna razlika je pećinsko okruženje ovih fosila.

Zabeležen je samo još jedan slučaj da su pčele koje prave rupe u zemlji koristile pećinu za gnežđenje i to nije uključivalo upotrebu fosilnih ostataka druge životinje.

Pećina je bila dom populaciji drevnih kukuvija koje su je takođe redovno koristile za odlaganje hutija. Sove su možda nosile glodare kući za večeru ili ih samo izbacivale „u letu“ – ostaci su kasnije postali privlačno mesto za pčele koje se gnezde. I dok je veliki deo okolnog područja nepogodan za ove insekte, pećina je možda sadržala dovoljno nakupljenog zemljišta kako bi pčele pravile gnezda.

„To je promenilo način na koji posmatramo i procesuiramo fosile iz ovih pećinskih naslaga u Dominikanskoj Republici. Sad mnogo pažljivije pristupamo čišćenju da ne uništimo neko interesantno ponašanje drevnih insekata koji se kriju u sedimentu u fosilima“, kažu istraživači.

Oni već rade na opisivanju mnogih drugih fosila pronađenih u pećini, koji bi trebalo da uključuju dosad neopisane vrste sisara, gmizavaca i ptica.

(Telegraf Nauka/Gizmodo)