Prastari lišajevi su omogućili uspeh biljaka i životinja na Zemlji
Lišajevi su već bili široko rasprostranjeni pre više od 410 miliona godina, kaže nova studija koja identifikuje fosil iz Brazila kao jedan od najstarijih lišajeva u Zemljinoj istoriji.
Fosil poznat kao Spongiophyton, iz doba devona (pre oko 419,2 do 358,9 miliona godina), ispitan je najmodernijim rendgenskim snimanjem i drugim savremenim tehnikama.
Preporučujemo
Velike bele ajkule su strah i trepet okeana, ali PREDATORI POSTAJU PLEN: Snimljeno kako ih love ova stvorenja
Duboko u Alpima krije se jedna od najtajnijih škola na svetu: Ove godine učestvovalo je samo 9 odabranih!
Fosil pokazuje sličnu kombinaciju gljivica i algi kao moderni lišajevi, kaže glavni autor studije dr Bruno Beker-Kerber sa Harvardskog univerziteta.
„Naša otkrića pokazuju da lišajevi nisu bili marginalni organizmi, već ključni predvodnici u transformaciji Zemljine površine. Pomogli su da se stvori tlo koje je omogućilo biljkama i životinjama da ojačaju i da se diverzifikuju na kopnu“.
Rezultati sugerišu da su prastari lišajevi prvo evoluirali u hladnim polarnim regionima superkontinenta Gondvane, u oblastima koje odgovaraju današnjoj Južnoj Americi i Africi.
Spongiophyton je izvanredan fosil sa izuzetnom očuvanošću. U suštini je mumificiran sa neoštećenom organskom materijom.
Čvrsti materijal u jednostavnim biljkama je celuloza. Lišajevi su, s druge strane, definitivno neobični, sastavljeni su od istog materijala koji čini tvrdokrilce i druge insekte tvrdim – od hitina.
Hitin je bogat elementom azotom. Kad smo analizirali Spongiophyton, detektovali smo ogroman azotni signal, koji ranije nije viđen. Retko se dobije tako jasan rezultat, kažu istraživači.
Lišajevi i danas imaju bitnu ulogu u stvaranju tla, recikliranju nutrijenata i hvatanju ugljenika u ekstremnim sredinama – od pustinja do polarnih regiona. Ipak, njihovo poreklo je bilo nejasno zbog njihove krhke prirode i retkih fosilnih podataka.
Ovaj rad pokazuje koliko je važno kombinovati konvencionalne metodologije sa najsavremenijim tehnikama, kažu istraživači.
„Početna merenja su nas usmerila ka ključnim regionima, a tek onda smo mogli da sakupimo 3D nanometrijske snimke, otkrivajući složene mreže gljivica i algi koje definišu Spongiophyton kao pravi lišaj“.
(Telegraf Nauka/Scimex)