Otisak stopala star 355 miliona godina menja istoriju?

Razvoj četvoronožnih kičmenjaka ili tetrapoda smatran je prilično jednostavnim: ribe su se prebacile na kopno u devonu, evoluirale i vremenom se razgranale u gmizavce, ptice i sisare. Ali sada, deo stene, tj. kamene ploče, pravi haos u celoj toj hronologiji.

Ova ploča iz jugoistočne Australije stara je 355 miliona godina, a otkrila su je dvojica paleontologa amatera, inače koautora studije. Kamena ploča ima očuvan neverovatan otisak stopala – sa dugim prstima i tragovima kandži, piše Gizmodo. Ovaj fosilni otisak stopala predstavlja najstarijeg tetrapoda s kandžama koji je dosad pronađen.

Preporučujemo

- Ključna stvar je da ovo pomera unazad važan deo evolucionog stabla tetrapoda, tj. sve grane koje idu pre rascepa na gmizavce i sisare – rekao je za Gizmodo Per Alberg, istraživač na Univerzitetu Upsala i glavni autor studije.

Alberg je dodao da, iako se naučnici slažu da su tetrapodi evoluirali u devonu, verovalo se da su ta rana stvorenja bila slična ribama, tek počinjući da se prilagođavaju životu na kopnu.

- Ako već imamo gmizavce na početku karbona, što naši australijski tragovi ukazuju, to ne može biti tačno - rekao je on.

Studija je objavljena u žurnalu Nature, a opisuje značaj ovog otkrića za drvo života tj. na istoriju razvoja četvoronožnih kičmenjaka.

- Kada sam prvi put video ovaj primerak, bio sam veoma iznenađen. Posle samo nekoliko sekundi primetio sam da postoje jasno očuvani tragovi kandži - rekao je koautor Gžegož Njeđvjecki, takođe istraživač na Univerzitetu Upsala.

Kandže su značajne. One su obeležje ranih amniota – grupe koja uključuje gmizavce, ptice i sisare. Drugi tetrapodi, poput ranih vodozemaca ili takozvanih „ribopoda“ kao što je tiktaalik, nisu ih imali. Što znači da je stvorenje koje je napravilo fosilizovane tragove verovatno bilo primitivni gmizavac – i daje postojalo mnogo ranije nego što je iko očekivao.

- To se direktno kosi sa često ponavljanom tvrdnjom da tiktaalik i slični ribopodi nisu bili samo blisko povezani sa tetrapodima, već da su stvarni prethodnici ili čak preci tetrapoda. Zapravo, živeli su dugo nakon najranijih tetrapoda i, ako su naše pretpostavke o dužini grana tačne, tiktaalik je bio manje-više savremenik čvora krunske grupe tetrapoda – rekao je Alberg.

Drugim rečima, pojava gmizavaca – a samim tim i evoluciona grana koja vodi do čoveka – pomera se unazad za 35 miliona godina. Zaključci tima takođe znače da je rascep između amniota i vodozemaca morao da se dogodi još ranije.

Kombinovanjem porodičnih stabala zasnovanih na DNK sa datumima fosila, tim je otkrio da čvor krunske grupe verovatno leži daleko u devonu – istovremeno sa tiktaalikom. To sugeriše da su napredni tetrapodi već bili na sceni dok je tiktaalik pokušavao da shvati kako da se uspravi.

Trenutno, ploča sa fosilnim otiskom kandže „predstavlja celokupan fosilni zapis tetrapoda iz najranijeg karbona na Gondvani – gigantskom superkontinentu koji je obuhvatao Afriku, Južnu Ameriku, Antarktik, Australiju i Indiju“.

- Ko zna kakve su sve životinje tu živele? - rekao je Alberg u saopštenju Univerziteta u Upsali.

(Telegraf Nauka/Gizmodo)