Dinosaurusi dovode u pitanje Bergmanovo pravilo
Kad uzmete u obzir dinosauruse, ponekad vidite da neko pravilo jednostavno ne važi.
Studija naučnika sa Aljaskog univerziteta u Ferbanksu i Univerziteta u Redingu dovodi u pitanje Bergmanovo pravilo, naučni princip iz 1800-ih koji kaže da su životinje u hladnijim klimatima, na većim geografskim širinama, obično veće od bliskih rođaka koji žive u toplijim sredinama, piše Phys.org.
Fosilni dokazi govore drugačije.
„Naša studija pokazuje da evolucija različitih veličina tela kod dinosaurusa i sisara ne može biti redukovana prosto na funkciju geografske širine ili temperature“, kaže Loren Vilson sa Aljaskog univerziteta.
„Otkrili smo da Bergmanovo pravilo važi samo za podskup homeotermnih životinja (onih koje održavaju stabilnu temperaturu tela) i samo kad uzmete u obzir temperaturu, zanemarujući sve druge klimatske varijable. Ovo sugeriše da je Bergmanovo ‘pravilo’ zapravo izuzetak, a ne pravilo“.
Studija je počela kao jednostavno pitanje: Da li Bergmanovo pravilo važi za dinosauruse? Nakon analize više stotina podataka iz fosilne evidencije, odgovor je izgledao kao solidno „ne“.
Podaci su se odnosili na najsevernije dinosauruse poznate naučnicima, one iz aljaske geološke formacije Prins Krik. Oni su doživljavali ledene temperature i sneg. Uprkos tome, istraživači nisu otkrili značajno povećanje telesne veličine kod arktičkih dinosaurusa.
Zatim je urađena ista evaluacija kod savremenih sisara i ptica, potomaka preistorijskih sisara i dinosaurusa. Rezultati su bili uglavnom isti: geografska širina nije predskazivala telesnu veličinu savremenih ptica i sisara. Postojala je mala povezanost između telesne veličine savremenih ptica i temperature, ali ne kod preistorijskih ptica.
Istraživači kažu da je studija dobar primer kako naučnici mogu i treba da koriste fosilna svedočanstva radi testiranja savremenih naučnih pravila i hipoteza.
„Fosilna evidencija daje uvid u sasvim drugačije ekosisteme i klimatske uslove, omogućavajući procenu važenja ekoloških pravila na potpuno nov način“, kaže Džejkob Gardner sa univeziteta u Redingu.
Naučna pravila bi trebalo da važe za fosilne organizme na isti način kao za savremene organizme. Ne možete razumeti savremene ekosisteme ako zanemarite njihove evolucione korene. Morate da gledate u prošlost da biste razumeli kako su stvari postale ono što su danas, kaže Patrik Drakenmiler sa Aljaskog univerziteta, direktor Muzeja severa.
(Telegraf Nauka/Phys.org)