Kineski pohod na nauku već menja svet: „Dolazi cunami!“ Već su postali globalna naučna sila, a u budućnosti…

Kineski predsednik Si Đinping se kladi na nauku. I to na veliko. Na sastanku na visokom nivou u Šangaju u aprilu, pozvao je regionalne vlade, univerzitete i istraživačke institute da ojačaju osnovna naučna istraživanja u zemlji, piše Nature.

- Moramo iskoristiti prilike, suočiti se sa izazovima i staviti bazična istraživanja visoko na dnevni red - rekao je on.

Preporučujemo

Sijeva direktiva je deo široke i dugotrajne kampanje Kine da unapredi svoju poziciju u nauci i tehnologiji. Samo mesec dana ranije, lideri zemlje su naglasili važnost nauke u najnovijem petogodišnjem razvojnom planu Kine.

Taj strateški nacrt poziva na značajne investicije u osnovna istraživanja i inovacije, i obećava ubrzanje razvoja tehnologija budućnosti, kao što su veštačka inteligencija, kvantne aplikacije i kontrolisana nuklearna fuzija, do kraja ove decenije.

Podsticaj osnovnih istraživanja je najnoviji napor Kine da poveća svoju naučnu i tehnološku moć, a to je kampanja započeta pre skoro 50 godina, drastično ubrzana od 2000.

Kada se Kina 1978. otvorila ka svetu, gotovo da nije imala naučno prisustvo na globalnoj sceni. Istraživači iz te zemlje objavili su manje od 120 naučnih članaka u međunarodnim časopisima, što je bilo svega 0,02% od globalnog ukupnog broja, prema bazi citata Scopus.

Međutim, ni 50 godina kasnije, Kina je postala globalna naučna sila i na putu je da predvodi svet u istraživanjima i razvoju. Trenutno je jedan od najvećih investitora u istraživanje i razvoj, lider je po broju patentnih prijava i dominira u istraživanju desetina ključnih tehnologija, kao što su nuklearna energija i sintetička biologija. Njeni univerziteti i instituti pariraju tradicionalnim akademskim gigantima na Zapadu i prvi put su zauzeli vrh liste Nature Index.

Osim brojeva i rangiranja, kineska dostignuća privlače pažnju sveta, od razvoja revolucionarnih modela veštačke inteligencije do uspešnog preuzimanja uzoraka stena sa udaljene strane Meseca po prvi put.

A njen meteorski uspon u nauci mogao bi se čak i ubrzati u narednim godinama. Trenutni cilj zemlje je da poveća ukupne izdatke za istraživanje i razvoj, koji uključuju javni i privatni sektor, za najmanje 7% godišnje u periodu od sada do 2030. godine, što bi trebalo da se pretvori u mnogo milijardi dolara dodatnih investicija svake godine. Ovo je u suprotnosti sa prognozama za Sjedinjene Američke Države, gde administracija predsednika Donalda Trampa nastoji da smanji finansiranje nauke i, kako kritičari navode, oslabi istraživačke kapacitete.

- Kina ima potencijal da fundamentalno promeni globalni pejzaž naučne produkcije, tehnološke konkurencije i geopolitičkog centra gravitacije. Za Zapad, ako je takmičenje sa Japanom osamdesetih godina prošlog veka ličilo na suočavanje sa olujom, onda će Kina doneti cunami u godinama koje dolaze – rekao je Janbo Vang, istraživač naučne politike na Univerzitetu u Hongkongu.

Ali pre nego što se to dogodi, Kina će morati da se pozabavi nekim sistemskim brigama u svom istraživačkom ekosistemu. Kritičari kažu da je pristup „što brže, to bolje“ doveo do rasprostranjenog problema naučnog nepoštenja, s kojim vlada pokušava da se izbori više od jedne decenije. Takođe, dve smrti koje su se dogodile tokom kliničkih ispitivanja prošle godine otvorile su pitanja o propisima i etici u vrhunskim biomedicinskim istraživanjima. Drugi problemi, poput pretnje usporavanja ekonomije i geopolitičkih tenzija, takođe bi mogli da zakoče napredak u nauci i tehnologiji.

Ipak, poslednje tri decenije kineske vlasti stavile su nauku i obrazovanje u centar napora da se poboljša prosperitet zemlje.

(Telegraf Nauka/Nature)