Naučnici otkrili IZGUBLJENI SVET ispod pustinje u Egiptu: Fosili menjaju sve što znamo o prošlosti ove oblasti

Naučnici su otkrili dokaze o izgubljenom svetu zakopanom ispod pustinje u Egiptu više od 70 miliona godina. Oni su otkrili 14 fosilizovanih zuba pet sada izumrlih vrsta ajkula, uključujući i zube jedne vrste koja nikad ranije nije pronađena u Africi.

Ovim spektakularnim otkrićem broj vrsta ajkula identifikovanih u ovoj oblasti dostigao je sedam, piše Dejli mejl.

Preporučujemo

Ono što je najzanimljivije jeste to što je danas jedno od najsuvljih mesta na Zemlji nekad bilo na dnu toplog tropskog mora i vrvelo je od života.

Naučnici su fosile otkrili na egipatskoj visoravni Abu Tartur, udaljenom delu Zapadne pustinje bogatom naslagama fosfata.

Zubi su se drastično razlikovali po obliku: neki su bili tanki i igličasti, drugi široki i nazubljeni, a jedan primerak je bio zakrivljen. Te razlike sugerišu da su ajkule lovile različit plen i zauzimale odvojene pozicije u lancu ishrane.

Zajedno sa dokazima o malim ribama, beskičmenjacima i grabljivim morskim gmizavcima, fosili otkrivaju bogat ekosistem koji je nekada cvetao tamo gde danas postoje samo pustinje.

Tim naučnika navodi da su snažne okeanske struje verovatno nosile vodu bogatu hranljivim materijama ka površini, pomažući planktonu i drugim malim organizmima da napreduju. To obilje hrane izdržavalo je čitav morski lanac ishrane, od malih riba i beskičmenjaka do ajkula srednje veličine i ogromnih predatora. Morski gmizavci su takođe živeli u delovima ovog regiona, prema studiji objavljenoj u žurnalu Cretaceous Research.

Neke od ajkula su obično živele bliže obali, dok su druge više volele dublje vode. Ovo sugeriše da su se fosili akumulirali tokom vremena i da su potekli iz nekoliko različitih delova drevnog morskog okruženja.

Nalazi otkrivaju da je ovo područje nekada bilo bogat i visoko produktivan okeanski ekosistem tokom perioda kasne krede.

Visoravan Abu Tartur je velika krečnjačka uzvišica u centralnom delu Zapadne pustinje, smeštena otprilike 600 kilometara jugozapadno od Kaira, između oaza Harga i Dahla. Ona sadrži jednu od najvećih rezervi fosfata u regionu i služi kao vitalno čvorište za egipatsku rudarsku industriju i industriju đubriva.

Ajkule su tu živele tokom perioda krede, pre između 145 i 66 miliona godina, kada je Zemlja bila mnogo toplija i vlažnija nego danas. Ono što je danas Egipat takođe je bilo bujan, tropski pejzaž, sa delovima zemlje potopljenim pod toplom morskom vodom Tetisa, koja je vrvela od morskog života.

Poređenjem zuba sa fosilima pronađenim na drugim mestima u svetu, istraživači predvođeni Univerzitetom u Kairu povezali su ih sa pet izumrlih vrsta ajkula: Cretalamna cf. maroccana, Scapanorhynchus cf. raphiodon, Serratolamna cf. serrata, Squalicorax bassanii i Squalicorax pristodontus.

Nijedna ranije nije bila zabeležena na Abu Tarturu, dok dve, Serratolamna cf. serrata i Squalicorax bassanii, nikada ranije nisu bile dokumentovane u Egiptu.

Ali jedno otkriće je bilo posebno značajno.

Scapanorhynchus cf. raphiodon, prepoznatljiv po svojim dugim, igličastim zubima, mogao bi biti prvi primerak ove vrste ikada pronađen u Africi.

Istraživači su rekli da bi to mogao biti i najmlađi poznati primerak u fosilnom zapisu, pošto je svaki drugi primerak otkriven do sada značajno stariji.

Zajedno, ovih pet vrsta otkrivaju mnogo više od pukog prisustva ajkula.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)