Pronađen okidač sporih zemljotresa

Novo istraživanje, koje je predvodio dr Timoti Čapman, otkrilo je okidač sporih zemljotresa. To pruža dragocene odgovore onima koji žive u područjima podložnim prirodnim katastrofama, saopštio je Univerzitet Nove Engleske.

Za razliku od običnih zemljotresa koji izazivaju iznenadno i brzo pomeranje tla, spori zemljotresi se retko osećaju, dok se seizmička aktivnost odvija danima, a u nekim slučajevima i mesecima. Dr Čapman kaže da ovi zemljotresi prate ritmičan, predvidiv ciklus i da im je potrebna samo mala sila, ekvivalentna težini pune kade, da bi došlo do pucanja.

Preporučujemo

- Ovo istraživanje je ispitalo kako voda postaje brzo dostupna iz inače čvrstih minerala na cikličan način tokom hiljada ili miliona godina. Pošto je voda dostupna u porama stene, ona omogućava delovanje slabih sila potrebnih za izazivanje sporih zemljotresa i može objasniti njihovu ponovljenu aktivnost – rekao je dr Čapman.

Kako bi otkrili ovaj mehanizam, istraživački tim je otputovao na Novu Kaledoniju i istražio moguće „fosilne“ primere sporih zemljotresa zabeležene u stenama na površini Zemlje. Uzorci su stavljeni pod mikroskop i analizirani kako bi se pronašle sitne karakteristike koje ukazuju na to da je voda nekada bila prisutna.

Otkrivanjem ovih informacija, naučnici će biti bolje opremljeni da se pripreme i minimizuju rizik koji prati ove neuhvatljive zemljotrese.

- Ovo istraživanje je važno jer milijarde ljudi žive u regionima koji su pod rizikom od zemljotresa - rekao je dr Čapman i dodao:

- Još mnogo više njih, uključujući Australijance, živi duž obala koje mogu biti pogođene cunamijima izazvanim zemljotresima. Bolje razumevanje toga kako i zašto se spori zemljotresi dešavaju (ili ne dešavaju) predstavlja osnovu svake procene opasnosti.

Iako je ova faza istraživanja završena, dr Čapman kaže da predstoji još mnogo posla.

- Sledeći koraci uključuju procenu razmera pomeranja do kojih dolazi u stenama tokom ovih događaja sporih zemljotresa. Jedan od izazova sa kojima se suočavamo je taj što je traženje ovih 'fosilnih' karakteristika slično traženju igle u plastu sena zbog kratkog trajanja aktivnosti (dani ili meseci) u stenama koje su se formirale milionima godina. Jednom kada se pronađu, ove karakteristike moraju biti povezane sa silama mnogo većih razmera unutar sekvenci stena ili čak sa čitavim kretanjem jedne tektonske ploče – rekao je on.

Istraživanje je objavljeno u vodećem svetskom časopisu za geonauke - Geology.

(Telegraf Nauka/University of New England)