Foto-zamke uključene u zabranjenoj zoni Černobilja: Snimile čudno ponašanje životinja tokom 36 dana 2022.

Černobiljska katastrofa, koja se dogodila 26. aprila 1986, najveća je nuklearna nesreća u istoriji, a posledice eksplozije na nuklearnom reaktoru broj 4 su zastrašujuće. Međutim, zabranjena zona oko nekadašnje nuklearne elektrane ili, kako se zvanično zove, Černobiljska zona isključenja, postala je pravi raj za živi svet. Ali i svojevrsna laboratorija za obnovu prirode u oblastima bez ljudi.

Ipak, u februaru 2022. nešto se promenilo – ruske trupe napale su Ukrajinu i na oko mesec dana zauzele su i ovaj prostor - i divlje životinje su to primetile.

Preporučujemo

Međunarodni tim istraživača prvi put je ispitivao kako oružani sukob utiče na ponašanje životinja. Koristeći zamke s kamerama ili foto-zamke, naučnici su dokumentovali ponašanje životinja u zabranjenoj zoni tokom ruske okupacije. Analize podataka pokazale su da su jeleni, srne, lisice i divlje svinje prilagodili dnevne i noćne aktivnosti neprijateljstvima tokom ovog perioda, saopštio je Univerzitet u Frajburgu.

Tim su predvodili dr Svitlana Kudrenko, koja je doktorirala na Univerzitetu, i dr Marko Hojrih, profesor sa Univerziteta u Frajburgu, a rezultati su objavljeni u prestižnom žurnalu Science.

- Naši nalazi otkrivaju da su se aktivnosti sisara, posebno noćne aktivnosti, promenili tokom intenziviranja sukoba. Ovo pokazuje da je došlo do šire transformacije Černobiljske zone isključenja od ekosistema koji se zbog odsustva ljudi oporavio od nuklearne katastrofe ka militarizovanom pejzažu u kojem je došlo do promene korišćenja staništa i ponašanja divljih životinja – rekao je Marko Hojrih.

Černobiljska zona isključenja pokriva površinu od 2.600 kvadratnih kilometara. Nakon nuklearne katastrofe 1986. i radioaktivne kontaminacije, veći deo ove oblasti proglašen je rezervatom biosfere.

- Minimalno prisustvo ljudi u zoni doprinelo je porastu populacija divljih životinja i dovelo do rekolonizacije područja vrstama koje su lokalno izumrle pre katastrofe – poput mrkih medveda i risova - ili onih koje su bile prisutne u malom broju, kao što su losovi, obični jeleni, divlje svinje i sivi vukovi – objasnila je Kudrenkova.

Osim toga, ugroženi konj Prževaljskog i evropski bizon ponovo su naseljeni devedesetih godina.

Ruske snage su okupirale zabranjenu zonu 36 dana, od 24. februara do 1. aprila 2022. godine. Naučnici su još od 2021. godine tamo pratili populaciju risova pomoću foto-zamki. Nakon završetka okupacije, tim je shvatio da je tragedija rata pružila priliku za novo istraživačko pitanje: Kako su tačno divlje životinje reagovale na neposredno prisustvo oružanog sukoba?

- Pored našeg prvobitnog istraživačkog projekta, bili smo u mogućnosti da ispitamo ono što se ranije proučavalo samo na vojnim poligonima – rekao je Hojrih.

Nakon povlačenja ruskih snaga, istraživači su uspeli da povrate podatke sa 31 foto-zamke, uz pomoć ukrajinskih oružanih snaga koje su očistile mine i osigurale područje.

Zamke s kamerama, koje aktiviraju infracrveni senzori, neprekidno su beležile snimke od 19. januara do 6. maja 2022. godine – dakle, neposredno pre, tokom i nakon okupacije. Kao osnovu za analizu, istraživači su uporedili ove podatke sa snimcima sa 31 foto-zamke i dodatnih 25 zamki iz godine koja je prethodila invaziji (između 19. januara i 21. marta 2021. godine).

U daljoj analizi, tim je procenio dnevni intenzitet oružanog sukoba 2022. godine i povezao ga sa obrascima dnevnih aktivnosti životinja.

- Da bismo to uradili, izveli smo indeks intenziteta sukoba na osnovu intervjua, uključujući i razgovore sa zaposlenima u nuklearnoj elektrani. U ovom indeksu smo ocenjivali događaje kao što su vojni konvoji, pucnjava, vazdušni udari i artiljerijsko granatiranje na skali od nula do deset. Takođe smo uzeli u obzir i druge faktore, poput padavina, blizine puteva ili područja sa stalnim prisustvom ljudi, kao i termalne anomalije poput bombardovanja ili šumskih požara – objasnila je Kudrenkova.

Koristeći te podatke, istraživači su proučavali ponašanje 11 životinjskih vrsta.

- Prvobitno smo pretpostavili da će, kao odgovor na uznemiravanje uzrokovano oružanim sukobom, životinje postati aktivnije noću, opreznije i da će izbegavati mesta sa stalnim prisustvom ljudi. Takvo ponašanje je već ranije dokumentovano, i pretpostavili smo da će se ono intenzivirati tokom oružanog sukoba – dodala je.

Iako je to važilo za neke od proučavanih vrsta, istraživači su primetili i specifična ponašanja koja su odstupala od prethodnih pretpostavki: obični jelen i crvene lisice smanjili su svoju noćnu aktivnost tokom okupacije u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

- Pad učestalosti noćnih detekcija sugeriše da su ove vrste pomerile svoje aktivnosti na dnevne sate kao odgovor na povećani intenzitet sukoba – rekla je Kudrenkova. - Ukupan broj opažanja srna je opao, dok je ukupan broj opažanja običnih jelena porastao usled rastućeg intenziteta sukoba. Takođe smo primetili da su zec i obični jelen na termalne anomalije, uglavnom šumske požare povezane sa sukobom, reagovali tako što su postajali aktivniji noću.

(Telegraf Nauka/Universität Freiburg)