Da li ćelije morskog krastavca mogu da žive večno?

Nekada davno bilo je naučnika koji su smatrali da su ćelije po prirodi besmrtne. Uz odgovarajuće uslove, ako su potopljene u sterilni, hranjivim materijama bogati rastvor, ćelije bi mogle da se održavaju u životu i dele u nedogled. Barem je takva bila teorija, piše Nautilus.

Aleksi Karel, ekscentrični pionir tehnike kulture tkiva s početka 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade, bio je veliki pobornik ove ideje i tvrdio je da je embrionalne ćelije pilećeg srca održao u životu u zatvorenoj boci duže od dve decenije. Nažalost, niko nikada nije uspeo da ponovi njegov eksperiment, verovatno zato što je zapravo dodavao nove ćelije svaki put kada bi im dolivao tečnost za kultivaciju.

Preporučujemo

Tek šezdesetih godina 20. veka ideja o besmrtnim ćelijama je opovrgnuta. Ipak, postojali su izuzeci poput matičnih ćelija i čuvene HeLa linije ćelija dobijene iz karcinoma grlića materice Henrijete Laks, koje se i dalje koriste u istraživanjima čak 75 godina kasnije (a koje su uzete bez njenog pristanka ili znanja, što je podstaklo etičku debatu koja traje decenijama). Sada, prema istraživanju objavljenom u žurnalu Science Advances, postoji još jedan izuzetak: jedna vrsta morskog krastavca.

Morski biolozi sa Memorijalnog univerziteta u Kanadi odsekli su komadiće morskog krastavca vrste Psolus fabricii i stavili ih u posude potopljene u običnu morsku vodu (ne u sterilni hranljivi rastvor). Tada se dogodilo nešto neverovatno. Za samo tri dana, neravne rane oko uzoraka tkiva (eksplantata) su se zatvorile, formirajući uredne i čiste ivice. Šest dana kasnije, tkiva su se reorganizovala, pri čemu su mišićne ćelije degenerisale, dok je vezivno tkivo počelo da raste. Nakon nekoliko meseci, eksplantati su se potpuno promenili, postajući sfere vezivnog tkiva sa malim koncentracijama crvenih pigmenata unutra.

Donekle čudesno, ovi mali grumeni diferenciranog tkiva morskog krastavca živeli su na ovaj način godinama. Testovi su pokazali da oni apsorbuju hranljive materije iz morske vode kako bi pokrenuli intenzivan proces oporavka, regeneracije i imunološke aktivnosti, dok su specijalizovane ćelije odbijale mikroorganizme. Iako se nisu transformisali u nove morske krastavce, nisu pokazivali znake propadanja, a neki od njih (uzeti sa pipaka morskog krastavca) reagovali su pokretom kada bi bili nežno dodirnuti.

Istraživači su ove neobične životne oblike nazvali „LiPfe“ (živi besmrtni eksplantati P. fabricii), napisavši da njihovo otkriće „preispituje granicu između života organizma i autonomije ćelija, primoravajući nas da redefinišemo šta znači da tkivo bude živo“. Ipak, oni ne znaju zašto P. fabricii poseduje ovu čudnu sposobnost (eksplantati druge vrste morskog krastavca svenuli su i uginuli nakon odvajanja od svog domaćina). Razlog bi mogao biti žrtvovanje delova tela gladnim predatorima ili prosto nusproizvod evolucije.

Samo znaju da ovaj proces ne pokazuje nikakve znake da će ikada prestati.

(Telegraf Nauka/Nautilus)