Naučnici dešifrovali pokrete tela: Način hoda otkriva osećanja, ključ je u 17 belih tačaka

Bez obzira na to da li koračate odlučno, samouvereno ili se vučete ulicom, način na koji hodate može otkriti kako se osećate. To je zaključak novog istraživanja objavljenog u žurnalu Royal Society Open Science.

Već znamo da određene karakteristike našeg hoda mogu odražavati naše emocionalno stanje, poput teških koraka koji prenose bes i pognutih ramena koja ukazuju na tugu. Međutim, istraživači predvođeni Minom Vakabajaši sa Međunarodnog instituta za napredna telekomunikaciona istraživanja u Japanu i njene kolege nastojali su da utvrde postoji li specifičan, koordinisan obrazac pokreta koji pouzdano signalizira ova emocionalna stanja, piše Phys.org.

Preporučujemo

Tim je sproveo dva eksperimenta. U prvom su tražili od glumaca da se prisete životnih događaja koji su izazvali bes, sreću, strah i tugu, a da zatim prošetaju kratku razdaljinu dok razmišljaju o svakom sećanju. Glumci su takođe hodali sa neutralnim izrazom lica kako bi istraživači imali osnovu za poređenje.

Snimci su zatim pretvoreni u video-zapise sa svetlosnim tačkama od 17 belih tačaka koje predstavljaju glavne zglobove tela, koji su prikazani odraslim dobrovoljcima koji su morali da kliknu na dugme kako bi identifikovali emociju koju su primetili. Oni su tačno identifikovali emocije na nivou koji je značajno iznad slučajnosti.

Koristeći ove odgovore, istraživački tim je primenio tehniku zvanu analiza glavnih komponenti (PCA) kako bi raščlanio hodanje na različite komponente, kao što je poskakivanje glave. Otkrili su da je jedan specifičan obrazac, širina i tajming zamaha ruku i nogu (koji su nazvali PC2), bio specifičan signal koji je upravljao procenama posmatrača.

Tako su u drugom eksperimentu naučnici počeli sa tačkastim obrascem neutralnog hoda, a zatim su koristili kompjuter za manipulaciju PC2 (zamah ruku i nogu). Povećali su ili smanjili veličinu zamaha kako bi odgovarali pokretima besa, tuge ili straha i prikazali snimke drugoj grupi učesnika. I ovde su posmatrači tačno identifikovali hod kao besan kada su zamasi bili veliki, ili tužan/uplašen kada su bili mali.

- Ovo pruža direktan dokaz da čak i jedan obrazac pokreta (PC2) može nezavisno da vrši uzročni uticaj na prepoznavanje emocija. Naša paradigma nudi moćan pristup za ispitivanje odnosa između složenih pokreta tela i procena na visokom nivou, uključujući emocionalne utiske - prokomentarisali su autori studije u svom radu.

Istraživači sugerišu da bi njihov rad mogao imati primenu i van psiholoških istraživanja. Na primer, mogao bi pomoći u stvaranju realističnijih animacija za video-igre i koristiti se za obuku robota da bolje prepoznaju i odgovore na ljudske emocije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)