Kratki video snimci mogu imati veoma loš uticaj na dečji mozak

Kratki video sadržaj na internetu pretvorio se iz lake razonode u konstantno okruženje u životima mnoge dece.

Ono što je nekad ispunjavalo slobodno vreme sad oblikuje način na koji se mladi ljudi opuštaju, komuniciraju i formiraju mišljenja, dok internet platforme privlače stotine miliona maloletnika putem beskonačno personalizovane ponude.

Preporučujemo

Ove aplikacije deluju živahno i prisno, nudeći brze puteve do humora, trendova i povezivanja, ali njihov dizajn podstiče duge sesije brzog skrolovanja koje može biti teško mladim korisnicima za kontrolu. One nisu napravljene za decu, iako ih mnoga deca koriste svakodnevno i često sama.

Za neku decu pretinejdžerskog uzrasta, ove platforme pomažu u izgradnji identiteta, podstiču interesovanja i održavaju prijateljstva. Za druge, neprekidni tok sadržaja remeti san, briše granice ili oduzima vreme za razmišljanje i značajnu interakciju.

Problematična upotreba je manje povezana sa brojem minuta, a više sa obrascima u kojima skrolovanje postaje kompulzivno ili teško za prekidanje. Ovi obrasci mogu početi da utiču na san, raspoloženje, pažnju, učinak u školi i odnose.

Kratki video snimci (obično u trajanju između 15 do 90 sekundi) osmišljeni su da iskoriste potrebu mozga za novim sadržajem. Svaki potez prstom obećava nešto drugačije — šalu, smicalicu ili šok — a sistem nagrađivanja reaguje odmah.

Pošto se sadržaj retko zaustavlja, prirodne pauze koje pomažu resetovanju pažnje nestaju. S vremenom to može oslabiti kontrolu impulsa i održavanje pažnje.

Analiza iz 2023, koja je obuhvatila 71 studiju i skoro 100.000 ljudi, otkrila je umerenu povezanost između intenzivnog gledanja kratkih video snimaka i redukcije inhibitorne kontrole i trajanja pažnje.

San je jedna od najočiglednijih oblasti u kojima kratki video sadržaj može naneti štetu.

Mnoga deca danas posmatraju ekrane u vreme kad bi trebalo da se opuste. Jako svetlo odlaže lučenje melatonina, hormona koji pomaže u regulisanju sna, što im otežava da zaspu.

Emocionalni usponi i padovi brzog sadržaja, pak, posebno otežavaju mozgu da se smiri. Nedavna studija je pokazala da je kod nekih tinejdžera prekomerno konzumiranje kratkih video sadržaja povezano sa lošijim snom i povećanom socijalnom anksioznošću.

Ovi poremećaji sna utiču na raspoloženje, otpornost i pamćenje i mogu dovesti do ciklusa koji je naročito teško prekinuti kod dece pod stresom ili društvenim pritiskom.

Pored sna, konstantan tok slika vršnjaka i upriličenih načina života može pojačati proces poređenja. Deca pretinejdžerkog uzrasta mogu internalizovati nerealne standarde popularnosti, izgleda ili uspeha, što je povezano sa manjim samopouzdanjem i anksioznošću — iako to važi za sve oblike društvenih medija.

Mlađa deca su ranjivija

Većina istraživanja se fokusira na tinejdžere, ali mlađa deca imaju slabije razvijenu samoregulaciju i krhkiji osećaj identiteta, što ih čini posebno podložnom emocionalnoj privlačnosti brzog sadržaja.

Foto: Shutterstock

Izloženost materijalu koji deca nikad nisu nameravala da vide povećava rizik, a dizajn aplikacija sa kratkim video sadržajima može to da učini mnogo verovatnijim. Pošto se snimci pojavljuju odmah i automatski se nižu jedan za drugim, deca mogu biti izložena nasilnom sadržaju, opasnim izazovima ili seksualnim snimcima pre nego što stignu da shvate šta gledaju ili skrenu pogled.

Za razliku od dužih video snimaka ili klasičnih objava na društvenim mrežama, kratki sadržaji gotovo da ne obezbeđuju kontekst, upozorenje i mogućnost emocionalne pripreme. Jedan potez prstom može naglo promeniti ton iz smešnog u uznemirujući, što je posebno potresno za mozgove u razvoju.

Iako ovakav sadržaj možda nije uvek nezakonit, može i dalje biti neprikladan za detetov stadijum razvoja. Algoritmi uče iz kratkih trenutaka izloženosti, ponekad pojačavajući sličan sadržaj u nizu prikaza.

Ova kombinacija instantnog pojavljivanja, nedostatka konteksta, emocionalnog intenziteta i brzog pojačavanja čini neprimeren sadržaj u kratkim video snimcima posebno problematičnim za mlađe korisnike.

Ipak, nije svako dete pogođeno na isti način. Izgleda da su deca sa anksioznošću, teškoćama sa pažnjom ili emocionalnom nestabilnošću ranjivija na kompulzivno skrolovanje i prateće promene raspoloženja.

Neka istraživanja ukazuju na cikličan odnos, kad su mladi ljudi sa hiperaktivnih nedostatkom pažnje (ADHD) posebno privučeni brzim sadržajima, a preterana upotreba može intenzivirati simptome koji otežavaju samoregulaciju. Deca suočena sa maltretiranjem, stresom, porodičnom nestabilnošću ili lošim snom takođe mogu koristiti skrolovanje kasno noću kako bi se izborili sa teškim emocijama.

Ovo je važno jer je detinjstvo bitan period za učenje kako se grade odnosi, toleriše dosada i kontrolišu neprijatna osećanja. Kada je svaki trenutak ispunjen brzom zabavom, deca gube prilike da maštaju, izmišljaju igre, razgovaraju sa porodicom ili da jednostavno puste misli da lutaju.

Nestrukturirano vreme pomaže mladim umovima da uče kako da se smire i razviju unutrašnji fokus. Bez njega, te veštine mogu oslabiti.

Nove smernice

Postoje ohrabrujući znaci promena pošto vlade i škole počinju eksplicitnije da se bave digitalnom dobrobiti. U Engleskoj, škole su ohrabrene da uključe bezbednost na internetu i digitalnu pismenost u nastavni plan i program.

Neke škole ograničavaju upotrebu pametnih telefona u školi, a organizacije kao što je Amnesty International zahtevaju uvođenje bezbednijih osnovnih postavki, bolju proveru uzrasta i veću transparentnost algoritama.

Kod kuće, otvoreni razgovori mogu pomoći deci da razumeju svoje navike i razviju zdravije. Roditelji mogu zajedno gledati video snimke, razgovarati o tome zašto su neki privlačni i kako se dete osećalo nakon gledanja određenog sadržaja.

Uspostavljanje jednostavnih porodičnih rutina, poput držanja uređaja van spavaćih soba ili određivanja zajedničkog vremena za isključivanje ekrana, može zaštititi san i smanjiti skrolovanje kasno noću. Podsticanje aktivnosti van interneta, hobija, sporta i vremena sa drugovima takođe pomaže u održavanju zdrave ravnoteže.

Kratki video snimci mogu biti kreativni, smešni i ohrabrujući. Uz pažljivu podršku, osetljive programe i bezbedniji dizajn platformi, deca mogu uživati u njima bez ugrožavanja svoje dobrobiti i svog razvoja.

(Telegraf Nauka/Science Alert)