Da li ste danas zaista nešto svesno odlučili? Dve trećine vremena naš mozak je na „autopilotu“

Novo istraživanje pruža jasne dokaze da veliki deo našeg svakodnevnog ponašanja i razmišljanja prolazi ne kroz svesnu volju, već kroz automatske neurološke procese koji se odvijaju „ispod nivoa svesti“. Drugim rečima, mozak provodi veći deo dana u stanju koje bi se moglo nazvati „autopilotom“, gde bez mnogo svesnog napora obavljate rutinske zadatke, reagujete na poznate situacije i krećete se kroz život na osnovu prethodnih navika i memorisanih obrazaca.

Ovo novo otkriće menja način na koji posmatramo ljudsku pažnju, odluke i svakodnevnu efikasnost, jer sugeriše da značajan deo naših misli, osećanja i postupaka ne zahteva stalnu, svesnu kontrolu mozga prenosi ScyTechDaily.

Preporučujemo

Studija, izvedena na grupi od nekoliko stotina učesnika uz pomoć naprednih tehnika snimanja moždane aktivnosti i praćenja ponašanja tokom dugog vremenskog perioda, pokazala je da oko dve trećine vremena tokom dana naš mozak funkcioniše u režimu automatizovanih obrazaca, bez angažovanja intenzivne svesne pažnje. Ovakvi režimi uključuju obavljanje svakodnevnih zadataka kao što su hodanje poznatom rutom, razgovor o dobro poznatim temama, vožnja vozila po uobičajenoj ruti, ali i mentalno prelistavanje planova ili sećanja bez aktivnog usmeravanja svesti. Taj automatski rad omogućava mozgu da uštedi energiju i oslobađa kognitivne resurse za situacije koje zahtevaju kompleksnu analizu i donošenje odluka.

Ovo otkriće nije u potpunosti neočekivano kada se sagleda kako mozak funkcioniše na biološkom nivou. Ljudski mozak troši značajan deo energije tela, čak i kada ne deluje da je aktivan. Da bi to bilo održivo, evolutivno je razvijen sistem u kojem se rutinski i poznati obrasci — poput svakodnevnih zadataka — „prebacuju“ na automatske mehanizme, oslobađajući svesnu pažnju za složenije probleme ili nenadne promene u okruženju. U praksi to znači da se većina nas probudi, obavi bezbroj malih zadataka u toku dana i završi dan bez da smo zaista pažljivo razmatrali svaki od tih koraka — upravo zato što mozak koristi snalaženje po rutini.

U naučnim terminima, ova automatska aktivnost povezana je sa radom mreža mozga koje omogućavaju implicitno pamćenje i proceduralnu memoriju — tip memorije koji ne zahteva svesno prisećanje da bi se koristio. Kroz čitav život gradimo ogromnu bazu obrazaca: kako se oblačiti, kako komunicirati, kako voziti bicikl ili vozilo, kako obavljati zadatke na poslu. Kada se neki zadatak ponovi dovoljno puta, mozak ga „premešta“ iz svesnih, pažljivo kontrolisanih neuronjskih tokova u one koji funkcionišu gotovo automatski, slično kako savladamo hodanje i ne razmišljamo o svakom koraku.

Važno je razumeti da ovo „funkcionisanje na autopilotu“ ne znači da smo nesvesni ili da mozak ne radi; naprotiv, on radi veoma intenzivno, ali koristi različite mehanizme od onih koji se aktiviraju kada svesno analiziramo novu situaciju. Automatski režimi uključuju povezivanje senzorne percepcije, memorije i prethodnog iskustva tako da uobičajene situacije „prolaze“ kroz mozak brzo i efikasno, bez potrebe za pažljivim razmišljanjem i procenom. Time se štedi energija i stvara kapacitet da se fokus usmeri na neočekivane ili kompleksne događaje, poput učenja novog posla, rešavanja problema, donošenja važnih odluka ili reagovanja na opasnost.

Jedan od intrigantnih zaključaka istraživanja jeste da trećina dana ostaje dostupna za svesnu obradu i procenu — odnosno, da dok automatski režimi brinu o rutini, preostali deo vremena mozak aktivno koristi pažnju i svest za složenije mentalne zadatke. To obuhvata svaku situaciju u kojoj se suočavamo sa nepoznatim informacijama, planiramo buduće korake, preispitujemo odluke ili intenzivno učimo nešto novo. Upravo u tim trenucima aktiviraju se oblasti mozga povezane sa radnom memorijom, kontrolom impulsa i apstraktnim razmišljanjem.

Ove spoznaje imaju široke implikacije — od svakodnevnog funkcionisanja do zdravstvene i psihološke prakse. Na primer, mnogi oblici stresa, anksioznosti i kognitivnih poremećaja mogu biti povezani sa disbalansom između automatskih i svesnih režima rada mozga. Ako mozak prečesto „prelazi“ u režim autopilota, bez dovoljno svesne kontrole i procene, to može dovesti do impulzivnih reakcija, grešaka u proceni ili nekonstruktivnih obrazaca ponašanja. Nasuprot tome, svesna pažnja omogućava refleksiju, planiranje i donošenje odlučnih, promišljenih odluka.

Ovaj rad takođe pokazuje da koncept „svesne kontrole“ nad sopstvenim mislima i delima nije toliko jednostavan kako ga intuitivno zamišljamo. Naše iskustvo samosvesti i osećaja kontrole je delom realno, a delom — rezultat duboko ugrađenih automatizovanih procesa koji deluju „iza pozornice“. Razumevanje toga kako mozak balansira između automatizma i svesnog razmišljanja može pomoći u razvoju obrazovnih, terapeutskih, i tehnika vežbanja pažnje koje ciljaju na poboljšanje kontrole i fleksibilnosti mentalnih procesa.

Studija nas podseća da nismo robot koji izvršava unapred programirane korake, ali da naše kognitivne snage funkcionišu uz podršku izuzetno sofisticiranih mehanizama automatizacije. Taj balans između „autopilota“ i svesnih odluka omogućava nam da se lako krećemo kroz većinu rutinskih aspekata života, a da istovremeno ostanemo sposobni za kreativnost, učenje i adaptaciju kada je to zaista potrebno.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)