Zavisnost od alkohola nastaje zbog izbegavanja stresa, ne traženja užitka, pokazalo istraživanje

Mali deo mozga, poznat kao paraventrikularna jezgra talamusa (PVT), igra ključnu ulogu u održavanju zavisnosti od alkohola, ne toliko zbog traženja zadovoljstva, koliko zbog izbegavanja stresa povezanog sa apstinencijom, otkrilo je istraživanje Istraživačkog instituta Skrips.

Ova studija, objavljena u Biological Psychiatry: Global Open Science, osvetljava jedan od najotpornijih aspekata zavisnosti: ljudi često nastavljaju da piju ne zbog hedonističkog užitka, već da ublaže negativna osećanja koja prate apstinencijski sindrom, prenosi NeuroScienceNews.

Preporučujemo

Istraživači su koristili laboratorijske pacove kako bi pratili promene u mozgu tokom ciklusa pijenja, apstinencije i ponovnog konzumiranja alkohola. U početku, pacovi su učili da alkohol izaziva prijatna osećanja, što je inicijalno pojačavalo njihovu želju za pićem. Međutim, tokom više ciklusa apstinencije i ponovnog konzumiranja, životinje su shvatile da alkohol ublažava neprijatne simptome apstinencije, što je jačalo njihovu sklonost ka povratku alkoholu. Ovaj proces, poznat kao negativno pojačanje, pokazuje da zavisnost nije samo potraga za zadovoljstvom, već i pokušaj da se izbegne stres i nelagodnost.

Napredne metode snimanja mozga omogućile su istraživačima da identifikuju tačno koji delovi mozga aktiviraju ovu reakciju. Ispostavilo se da se PVT posebno aktivira kada pacovi povezuju spoljne stimulanse sa olakšanjem simptoma apstinencije kroz konzumaciju alkohola. Ova aktivacija sugeriše da PVT doprinosi zavisnosti, jer mozak povezuje određene okolnosti sa smanjenjem stresa, što povećava verovatnoću ponovne upotrebe alkohola.

Studija takođe pokazuje da PVT nije jedini deo mozga uključen u ovu kompleksnu mrežu zavisnosti. Aktivnost je primećena i u centralnoj amigdali i dorzalnom striatumu, što ukazuje na široku neuronsku mrežu koja učestvuje u povećanju zavisnosti. Istraživači ističu da ovo otkriće može imati šire implikacije za razumevanje i lečenje ne samo poremećaja zavisnosti, već i drugih ponašanja izazvanih stresom, uključujući anksioznost, strah i trauma-povezane obrasce izbegavanja.

Ova nova perspektiva menja način na koji naučnici i lekari razmišljaju o zavisnosti. Tradicionalno se zavisnost posmatrala kroz prizmu traženja zadovoljstva, ali rezultati ove studije pokazuju da je jednako važno razumeti mehanizme koji pomažu mozgu da nauči da izbegne bol i stres. Otkrivanje kako PVT i povezane neuronske mreže kodiraju ove negativne hedonističke reakcije može otvoriti put ka novim terapijskim strategijama, uključujući potencijalno ciljane lekove koji modulišu specifične neurohemikalije aktivirane tokom ovih ciklusa.

(Telegraf Nauka / Neuroscience News)