Da li je otkrivena tajna uspravnog hoda naših predaka?

Razumevanje kako su naši preci počeli da hodaju uspravno jedno je od ključnih pitanja evolucione biologije. Tradicionalno se smatralo da je uspravni hod nastao kao adaptacija na život u otvorenoj savani, nakon klimatskih promena koje su pretvorile guste afričke šume u mozaike šuma i savana. Ideja je bila jednostavna: kako se drveće razređivalo i prostori postajali otvoreniji, naši preci su počeli da hodaju uspravno kako bi se efikasnije kretali po tlu i prelazili veće udaljenosti dok su tražili hranu i vodu, navodi Popular mechanics.

Međutim, nova istraživanja sprovedena u saradnji Univerzitetskog koledža u Londonu, Instituta Maks Plank i tanzanijskog Greater Mahale Ecosystem Research and Conservation otkrivaju složeniju sliku. Posmatranjem šimpanza u dolini Iša, ekosistemu koji podseća na staništa stara šest do sedam miliona godina, naučnici su otkrili da dvonoštvo nije primarno nastalo zbog kretanja po tlu. Umesto toga, uspravan hod se pojavio kao adaptacija za efikasno kretanje među granama dok su primati tražili najbolje seme i voće u krošnjama stabala.

Preporučujemo

Dolina Iša u Tanzaniji predstavlja idealno istraživačko područje jer kombinuje šume uz reke i prostrane šumske savane, slično okruženju iz perioda kada su naši preci počeli da hodaju uspravno. Tokom sušne sezone šimpanze u dolini Iša napuštaju šumske zone pored reke i kreću se ka otvorenim delovima šume u potrazi za hranom. Posmatranja odraslih jedinki pokazala su da provode najviše vremena na većem drveću, često stojeći na zadnjim nogama i koristeći grane za balans dok dohvataju najkvalitetnije plodove.

Ovi nalazi sugerišu da je rani oblik uspravnog hoda među granama mogao biti ključna adaptacija naših predaka. Hodanje uspravno omogućavalo je ranim hominidima da slobodno koriste ruke, kako za održavanje ravnoteže u krošnjama, tako i za sakupljanje hrane. Uspravni hod omogućio je našim precima da ruke koriste za nošenje hrane i druge zadatke, a upravo ta sloboda ruku kasnije je postavila temelje za razvoj mozga i složenijih društvenih i kognitivnih sposobnosti

Rajana Dramond-Klark, glavna autorka studije, ističe da se veliki primati većinu vremena kreću uspravno među granama, dok na tlu hodaju samo nekoliko koraka.

- Logično je da su i rani hominini praktikovale sličan oblik kretanja, držeći se grana radi dodatne ravnoteže - objašnjava ona.

Ovo dovodi u pitanje tradicionalni narativ da je uspravni hod direktno posledica života na otvorenoj savani.

Autori studije priznaju neka ograničenja. Zaključci se zasnivaju samo na populaciji šimpanza u dolini Iša i primenjuju se na obrasce ishrane tokom sušne sezone. Takođe, fosilni zapis iz perioda kada su afričke šume postepeno zamenjivane otvorenim područjima sa ređim drvećem je nepotpun, pa direktne komparacije sa ranom evolucijom hominida i dalje ostaju ograničene. Istraživanje pokazuje da je uspravni hod naših predaka verovatno nastao kao način da se lakše kreću i traže hranu među granama, a ne samo za hodanje po tlu.

Ovi uvidi ne samo da menjaju naše razumevanje porekla ljudskog hoda, već otvaraju i nova pitanja o tome kako su kombinacija klimatskih promena, promena staništa i hrane oblikovali evoluciju naših predaka.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)