„Malene melodije“: Muzičarka pomoću podataka o letu noćnih leptira komponuje delo o njihovom opadanju

Rad Eli Vilson pod nazivom Noćni leptir x Čovek pripisuje različite zvukove vrstama na lokaciji Parsonidž Daun u Solzberiju.

Oni su bitni oprašivači koji izlaze noću, ali su se noćni leptiri sad našli na svetlosti dana kao koautori novog muzičkog dela – komponovanog pomoću podata o letu tih insekata.

Preporučujemo

Eli Vilson je komponovala Noćni leptir x Čovek u zaštićenom staništu Parsonidž Daun u Solzberiju. Svakoj od 80 rezidentnih vrsta noćnih leptira pripisala je drugačiji zvuk, aktiviran prilikom sletanja na monitor.

Pored automatizovane melodije koju su kreirali noćni leptiri, ona je komponovala muziku za violinu, čelo, trombon, klavir i sintisajzere. Delo će biti izvedeno u londonskom Centru Sautbank, 5. jula, u okviru Bilenala nove muzike.

„Želela sam da komponujem muziku koju su delimično kreirali sami insekti. Noćni leptiri su nasumično stvarali malene melodije – male fragmente i motive koje sam upotrebila za komponovanje ostatka, uključujući tapkanje u telo čela radi imitacije zvuka noćnog leptira zarobljenog u lampi“, kaže Vilson.

Populacije noćnih leptira doživljavaju velika opadanja širom planete zbog gubitka životne sredine, pesticida i klimatske krize. To je domino-efekat na ekosistem pošto su noćni leptiri važan izvor hrane za slepe miševe, sove i ptice, ali i zato što su bitni za oprašivanje, mada na načine koji još nisu potpuno shvaćeni.

„Mnogi od nas ne vide da se broj noćnih leptira smanjuje jer izlaze noću, ali su oni bitni za naš ekosistem baš kao pčele i leptiri“, kaže Vilson.

Vilson je kreirala delo uz podršku Oksfordske savremene muzike i sa stručnjacima za biodiverzitet iz Centra za ekologiju i hidrologiju Ujedinjenog Kraljevstva. Kompozicija ističe uticaj opadanja populacija noćnih leptira u UK završavajući sa podacima iz druge oblasti – gde se uzgaja jedna poljoprivredna kultura, sa samo 19 vrsta noćnih leptira.

„Želela sam da razlika u populacijama noćnih leptira bude čujna. Ima veoma mnogo zvuka na početku kompozicije. Na kraju ima vrlo malo“, kaže Vilson.

Muzika je pristupačan način da ljudi shvate katastrofu koja se dešava. Naučnici su uzbuđeni pošto brojevi i podaci nemaju takav uticaj.

Vilson nije jedina koja koristi muziku i prirodu da skrene pažnju na klimatsku krizu. Kozmo Šeldrejk podnosi žalbu na odbijanje pravnog pokušaja da ekvadorska šuma bude priznata kao koautor pesme koju je napisao.

„Priroda ekološke krize je brza, izvanredna, urgentna i totalna – i prirodni zvuci imaju toliko privlačnosti i moći – da muzika bazirana na prirodi može da otkrije i prenese stvari o prirodnom svetu mnogo efikasnije i moćnije nego nauka“, rekao je on.

„Mnogo toga se može otkriti slušanjem ekosistema. Uklanjanje jednog jedinog drveta razara zvučnu sredinu čak i ako šuma možda ne izgleda drugačije“, dodao je.

Radio Lento je nedavno proslavio svoju petu godišnjicu sa „snimljenom tišinom“ 105 lokacija u 26 okruga UK. Heatherwick Studio, firma za dizajn i arhitekturu, transformiše nenaseljeno ostrvo u Seulu u javni park sa muzičkim izvedbama na bazi zvučnih talasa kreiranih planinskim terenom.

Finska je, pak, otišla korak dalje, postajući prva zemlja na svetu koja je napravila zvanični zvučni pejzaž.

(Telegraf Nauka/Guardian)